Heroin – Najveće zlo savremenog doba!

Heroin! I sam pomen ovog narkotika budi zabrinutost i strah kod ljudi. Razlog za to je opravdan, jer je reč ne samo o najopasnijoj, već i najstarijoj drogi, koja se i danas koristi. Verovali ili ne, još je u Mesopotamiji i Drevnom Egiptu mak uzgajan i široko korišćen. Samim tim je i zavisnost koju je on izazivao bila prihvaćena.

Ipak, mnogo vekova kasnije, tačnije 1874. godine otkriven je heroin. Engleski hemičar C. R. Alder Wright izvršio je prvu zvaničnu sintetizaciju. Da bi deceniju kasnije njegov rad iskoristio hemičar Felix Hoffmann, te je novootkrivenu supstancu uveo kao lek protiv kašlja, prehlade i bola iza čijeg imena je stajala farmaceutska kuća Bayer.

Međutim, vrlo brzo otkriveni su simptomi heroinske zavisnosti, pa je lek povučen iz proizvodnje 1913. godine. Nažalost, upotreba time nije zaustavljena!

Zapravo, možemo slobodno da kažemo da nijedna generacija u istoriji nije pretrpela epidemiju ove psihoaktivne supstance u meri u kojoj se savremeno doba suočava.

Imajući u vidu ozbiljnost problema klinika Dr Vorobjev vam skreće pažnju koliko je, zaista, heroin opasan.

Heroin je depresor

Heroin usporava rad centralnog nervnog sistema, tj. brzinu poruka koje putuju od mozga do ostatka tela, što za posledicu ima usporavanje svih sistema i organa u telu.

Odmah po uzimanju sledi nalet euforije, topline i blagostanja. Kako je ovaj narkotik relaksant u sledećoj fazi dolazi do opuštanja. Osoba se oseća smireno i veoma pospano. Upravo tada se pokazuje pravo lice depresora. Kako su mentalne funkcije pod njegovim uticajem, srce počinje sve sporije da kuca i disanje se polako usporava, pa nastaje rizik od potpunog prestanka rada organizma i nastupanja smrtnog ishoda.

Nakon buđenja iz sna, javlja se umor, odsustvo motivacije, depresija, strah i, pre svega, neodoljiva želja da se ponovo oseti početna sreća i blagostanje. Zbog toga sledi nova doza koja vodi ka sve većim zdravstvenim tegobama.

Heroin brzo izaziva jaku psihičku i fizičku zavisnost

Heroin se najčešće koristi ušmrkavanjem, pa preko sluzokože nosa u kratkom roku, tj. za samo 5 minuta, dospeva u telo. Pojedini zavisnica ga ubrizgavaju u venu, ali i u mišić i pod kožu, tada se efekti mogu osetiti odmah. Nije redak slučaj da se heroin u organizam unosi pušenjem ili udisanjem isparenja sa folije.

Bez obzira kako se upotrebljava, jedno je sigurno – ova droga stvara zavisnost neverovatnom brzinom. Istraživanja su pokazala da se kod 97 odsto korisnika zavisnost, pri redovnoj upotrebi, razvila za manje od dvadesetak dana.

Naime, jasni znaci heroinske zavisnosti mogu se videti već nakon 10. uzimanja. Tako da se sa svakom novom dozom povećava tolerancija, pa i potrebna količina.

Heroin je ubica!

Heroin je derivat morfina. Izdvaja se u vidu belog kristalog praha, ali u tom obliku ne dolazi na tržište. Da bi se povećala količina, a sa njom zarada, često se meša sa šećerom i mlekom u prahu, paracetamolom, praškastim deterdžentima, gispom, strihninom…

S obzirom da je pravi sastav heroina toliko izmenjen zavisnik nikada ne zna šta tačno unosi, pa stručnjaci njegovu upotrebu opisaju kao igranje ruskog ruleta, jer štetne supstance sa kojima se meša mogu da dovedu do smrti.

Prema istraživanjima UN ovaj narkotik iz godine u godinu postaje smrtonosniji. Godišnje odnese između 5 i 8 hiljada života. Čak i ako ne nastupi smrt, bolesti koje izaziva upotreba heroina ostavljaju ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.

Dugotrajna upotreba oštećuje sluzokozu nosa i dovodi do gubitka čula mirisa, propadanje vena i promena na koži, kosi i zubima. Zatim, nastaju problemi sa jetrom, pankreasom, bubrezima, plućima, kao i reproduktivnim sistemom. Naročito su opasne bakterijske infekcije krvnih sudova i srčanih zalizaka i virusne infekcije hepatitisa B i C i AIDS.

Zbog brzog razvitka zavisnosti ranijih godina lečenje zavisnika od heroina bilo je otežano. Zahvaljujući klinici Dr Vorobjev danas se primenjuju najsavremenije, bezbolne metode koje mnogo brže dovode do potpune rehabilitacije. Ujedno je isključen rizik od recidiva.

Svaki tretman se izvodi u strogu kontrolisanim bolničkim uslovima i pod stalnim nadzorom vrhunskog tima svetski priznatih lekara i psihoterapeuta. Nakon stacionarnog lečenja, briga za pacijenta se nastavlja kontinuiranom podrškom u vidu porodičnih i indvidualnih seansi i redovnom ambulantnom proverom zdravstvenog stanja.