Pregled sadržaja:
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je bio poznat pod raznim nazivima tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Vojnici sa PTSP su imali intenzivne, uznemiravajuće misli i osećanja uz košmare i flešbekove. Osećali su tugu ili bes, kao i otuđenost od drugih ljudi. Vremenom je ovakvo stanje okarakterisano kao posttraumatsi stresni poremećaj i ne dovodi se u vezu samo sa ratnim veteranima. Kada simptomi potpuno parališu normalan život, potrebno je portažiti adekvatnu stručnu pomoć i započeti lečenje od PTSP.
Šta je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)?
Posttraumatski stresni poremećaj je mentalni poremećaj koji se javlja kod ljudi koji su doživeli ili videli neki traumatičan događaj ili niz događaja. Traumatičan događaj može biti opasan po život, kao na primer ratni sukob, saobraćajna nesreća, seksualni napad, fizičiki napad ili neka prirodna katastrofa.
Međutim, to nije pravilo. Ponekad i događaj koji nije opasan po život može biti traumtičan, kao na primer, smrt voljene osobe. PTSP se može javiti kod svakoga, bez obzira na pol i godine. Pretpostavka je da 1 u 11 osoba pati od PTSP.
Vrste posttraumatskog stresnog poremećaja
Posttraumatski stresni poremećaj se javlja u različitim oblicima. Obično se razlikuju blagi, umereni ili ozbiljni posttraumatski poremećaj. Pored toga, kao vrste PTSP se navode:
- Odloženi PTSP – kada se simptomi pojave više od šest meseci nakon traumatičnog događaja.
- Složeni PTSP – kada je trauma proživljena u ranom detinjstvu ili je trajala veoma dugo, obično kod ozbiljnih slučajeva zanemarivanja i zlostavljanja.
- Porođajni PTSP – može se pojaviti nakon traumatičnog porođaja.
Postoji i sekundarna trauma kada se prilikom pružanja podrške nekom ko pati od PTSP-a i osoba koja pruža podrđku oseti simptome PTSP.
Uzroci PTSP
Nije poznato zašto pojedine osobe dobiju posttraumatski stresni poremećaj, a druge ne. Ono što se može pretpostaviti je da na to utiču razni faktori kao što su genetika, neurobiologija, faktori rizika, kao i lični faktori.
PTSP se može pojaviti odmah nakon traumatičnog događaja, ali i nedeljama, mesecima, pa čak i godinama kasnije. Smatra se da bar 1 od 3 osobe koje dožive nešto traumatično obole od PTSP.
Faktori rizika
Postoje faktori rizika koji imaju važnu ulogu u razvoju PTSP. To su između ostalog:
- pol jer su žene su dva puta sklonije da razviju PTSP
- traume iz detinjstva
- visok neuroticizam
- postojanje psihičkih poremećaja u porodici
- transgeneracijska trauma
- odsustvo podrške nakon traumatičnog događaja
- dodatni stresni događaji nakon traumatičnog događaja
- postojanje mentalne bolesti ili zloupotreba psihoaktivnih supstanci
- traumatičan doživljaj koji traje dug vremenksi period
Kako se dijagnostikuje posttraumatski stresni poremećaj?
Dijagnoza PTSP se postavlja nakon odgovarajućeg pregleda ukoliko je osoba preživela nešto traumatično i više od mesec dana pokazuje sledeće simptome:
Ukoliko simptomi prođu za manje od 4 nedelje, u pitanju je akutni stresni poremećaj.
Simptomi i znaci PTSP
Iako postoje opšti simptomi koji karakterišu ovaj poremećaj, PTSP simptomi mogu biti kod svake osobe drugačiji. Postoji nekoliko vrsta simptoma n akoje treba obratiti pažnju:
- Simptomi ponovnog proživljavanja kada osobu nešto podseti na proživljenu traumu pa ponovo oseti strah i tegobu.
- Simptomi izbegavanja kada osoba izbegava situacije i ljude koji bi mogli da probude sećanja na traumatični događaj.
- Simptomi uzbuđenja i reakcije kada je osoba napeta i nervozna i reaguje na određene okidače.
- Kognitivni simpotmi ili simptomi raspoloženja koji predstavljaju promenu u uverenjima i osećanjima i podrazumevaju negativne misli i osećanja straha, krivice i otuđenosti.
Fizički simptomi
Fizički simptomi PTSP mogu biti:
- znojenje
- drhtanje
- stomačni problemi
- znojenje
- drhtanje
- mučnina
- bolovi, posebno bol u grudima
- infekcije zbog oslabljenog imunološkog sistema
Psihološki simptomi
Psihološki simptomi PSP-a su brojni, ali najčešći su sledeći:
- flešbekovi i osećaj da se događaj ponovo dešava
- napetost i uznemirenost
- osećanja strepnje i straha
- osećanja sramote i krivice
- emocionalna tupost
- osećaj otuđenosti i odvojenosti od stvarnosti
- problemi s koncentracijom
- anksionznost
- depresija
- fobije
- napadi besa
Simptomi ponašanja
U slučaju da postoji posttraumatski stresni poremećaj simptomi ponašanja koji se mogu javiti su sledeći:
- odbijanje da se govori o traumatičnom događaju
- izbegavanje situacija i osoba koje podsećaju na taj događaj
- nemogućnost da se vrate u sećanje detalji tog događaja
- samodestruktivno ponašanje
- problemi sa spavanjem
- noćne more i košmari
Kada su u pitanju deca, mogu se primetiti neki od ovih oblika ponašanja:
- mokrenje u krevet
- odsustvo govora
- ponavljanje traumatičnog događaja u igri
- preterana vezanost za odrasle
Između 12 i 18 godine,mogu se primetiti impulsivno, destruktivno i agresivno ponašanje.
Opcije lečenja posttraumatskog stresnog poremećaja
Dok pojedine osobe posle uzvesnog vremena same prevaziđu PTSP, drugima je neophodna profesionalna pomoć. Postoji niz efikasnih metoda za lečenje PTSP koje su se pokazale izuzetno uspešnim u kliničkoj praksi. Te metode uključuju psihoterapiju i medikametoznu terapiju.
Medicinski tretman
Lekovi za PTSP u velikoj meri ublažavaju ili potpuno uklanjaju simptome PTSP i pomažu osobi da vodi normalan život i aktivno učestvuje u psihoterapiji. Obično se preporučuju određeni antidepresivi ili anksiolitici, ali mogu se uključiti i drugi lekovi ukoliko psihijatar proceni da je potrebno, na primer, antipsihotici ili stabilizatori raspoloženja. Vrlo često su potrebni i lekovi kojima se reguliše spavanje i sprečavaju noćne more i košmari.
Psihoterapija
Kada se dijagnostikuje posttraumatski stresni poremećaj lečenje podrazumeva i psihoterapiju. Psihoterapeuti za PTSP nastoje da osobi pomognu da kontroliše PTSP simptome i nauči veštine koje će joj pomoći da se uspešno nosi sa njima. Terapija takođe pomaže da se kroz razgovor osoba suoči i izbori sa traumatičnim događajem. Lečenje PTSP se može sprovesti kroz razne terapijske metode, a najčešće su:
- Kognitivno-bihevioralna terapija koja se fokusira na prepoznavanje negativnih obrazaca mišljenja, osećanja i ponšanja i uklanjanje tih obrazaca kroz stvaranje novih, pozitivnih.
- Terapija produženog izlaganja koja pacijenta uvodi u ponovno preživljavanje traumatičnih događaja ili kroz izlaganje pacijetna predmetima i situacijama koji izazivaju anksioznost.
- Psihodinamička terapija koja pomaže osobi da preispita lične vrednosti i emocionalne konflikte koje su prouzrokovali traumatični događaji.
- Porodična terapija je važna ukoliko PTSP utiče i na druge članove porodice.
- Grupna terapija može bi korisna da osoba koja pati od PTSP vidi da nije usamljena u svom iskustvu i da nađe olakšanje u deljenju svojih problema sa drugim ljudima.
Stacionarno lečenje u odnosu na ambulantno lečenje PTSP
Na našoj klinici iimate mogućnost da izaberete stacionarno ili ambulantno lečenje. Stacionarno lečenje podrazumeva boravak na klinici, dok ambulantno lečenje podrazumeva povremne dolaske na kliniku. Koji tip lečenja ćete odabrati zavisi od vas, a koje rešenje bi za vas bilo najbolje možete odlučiti kroz konsultacije sa našim lekarima.
Proces i stadijum lečenja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) u klinici Dr Vorobjev
Prvi korak u lečenju PTSP jest dolazak na kliniku gde ćete iskreno i otvoreno porazgovarati o svojim problemima sa našim lekarima. Nakon što se postavi PTSP dijagnoza, za vas ćemo napraviti detaljan individualni plan lečenja u potpunosti prilagođen vašem stanju i vašim potrebama. Plan obuhvata odgovrajauću psihoterapiju i medikametoznu terapiju. Kroz ceo proces lečenja, imaćete neprekidnu podršku i pomoć naših lekara i medicinskog osoblja.
Da li je moguće sam se rešiti PTSP?
Ponekad simptomi PTSP prođu sami od sebe kroz nekoliko nedelja. U prevazilaženju simptoma tada veliku ulogu igra podrška porodice, prijatelja, sveštenika i slično. Međutim, ako simptomi potraju više od 4 nedelje, nije izgledno da će osoba moći sama da se izbori. Veća je verovatnoća da će simptomi samo postajati gori, a osoba sve nemoćnija. Tada je neophodno potražiti stručnu pomoć.
Delotvornost lečenja PTSP
Uz odgovarajući pristup, kvalitetnu i pažljivo odabranu psihoterapiju i uz upotrebu odgovarajućih medikamenata, PTSP se može vrlo brzo staviti pod kontrolu. Konačno izlečenje zahteva malo duži vremenski period, ali je vrlo izvesno. PTSP lečenje je u najvećem broju slučajeva efikasno i delotvorno. Ono što je važno jeste ne odlagati odlazak kod psihijatra i PTSP lečenje. Započinjanje lečenja na vreme i u ranim fazama u mnogome povećava šanse za brzim ozdravljenjem.
Prosečno trajanje tretmana za posttraumatski stresni poremećaj
Lečenje PTSP može trajati između 6 meseci i godinu dana. Osobe koje imaju PTSP obično imaju i prateće probleme, kao što su anksioznost, depresija ili zavisnost od psihoaktivnih supstanci pa je potrebno tretirati i ta stanja.
Troškovi lečenja posttraumatskog stresnog poremećaja
Ukoliko ste zainteresovani da PTSP lečite na našoj klinici, molimo vas da kontaktirate naše medicinske savetnike koji će vas uputiti u sve pojedinsoti lečenja, kao i moguće troškove.
Doktori
Doktori naše klinike su izuzetni stučnjaci sa godinama iskustva u radu sa pacijentima koji pate od PTSP. Možete biti sigurni da ćete kod nas dobiti najbolju moguću negu i najdekvatniju terapiju. Osim toga, naše osoblje ulaže veliki trud da vaš boravak na našoj klinici bude prijatno i pozitivno iskustvo, kao i da vam bude uvek na raspolaganju za bilo koji vid pomoći i podršeke. Možete biti sigurni da ćete kod nas pronaći rešenje za svoje probleme i, uz našu stručnu pomoć, ponovo uspostaviti kontrolu nad svojim životom.
Patenti i sertifikati
Klinika Dr Vorobjev poseduje sve potrebne patente i sertifikate za rad za pacijentima koji pate od PTSP.
