Amfetamini – lečenje zavisnosti

Amfetamini su velika grupa psihoaktivnih supstanci koje su sintetički dobijene. Po hemijskom sastavu slični su adrenalinu, ali za razliku od njega prolaze krvno-moždanu barijeru, stvarajući zavisnost.

Prepoznaju se kao beli kristalni prah. Mada u čistom obliku se veoma retko nalaze na tržištu. Obično se mešaju sa kofeinom, aspirinom, šećerom, pa i brašnom. Prodaju se u obliku praška, tableta, kapsula različitih oblika, veličina i boja, ali i u vidu rastvora u ampulama. Poznati su pod nazivima “speed”, “fast”, “up”, “uppers”, “louee”, “whiz”.

S obzirom da poslednjih godina sintetičke droge imaju sve veću upotrebu, amfetamini polako potiskuju prirodne narkotike. Njihovu popularnost potvrđuju i statistički podaci. Naime, oko 34 miliona ljudi je najmanje jednom u životu probalo amfetamine. Što je više nego kokain i heroin zajedno. Široku rasprostranjenost prati i veliko tržište. Tačnije, godišnje se ilegalno proizvode preko 400 tona ove supstance.

Imajući u vidu ozbiljnost situacije u svetu privatna bolnica za lečenje zavisnosti, Dr Vorobjev vas upoznaje sa posledicama koje donosi upotreba amfetamina.

Amfetamini su otkriveni u 19. veku

Za otkriće amfetamina zaslužan je Lazăr Edeleanu. Ovaj rumunski hemičar izvršio je prvu sintetizu 1887. godine u Nemačkoj, nazvavši dobijenu supstancu fenilizopropilamin.

Međutim, njihovo dejstvo ostalo je nepoznato sve 1927. godine, kada je Gordon Alles izvršio novu sintezu kojom je pokazao simpatomimetičko svojstvo. Šest godina kasnije amfetamini su, zahvaljujući Smithu, Kline i Frenchu, uvedeni u medicinu. Prodavani su pod imenom “Benzedrine”, kao inhalator za prehladu i kijavicu, ali i kao lek za asmatičare.

Vrlo brzo našli su svoju upotrebu u lečenju različitih stanja, uključujući narkolepsiju, gojaznost, nizak krvni pritisak, nizak libido i hroničnu bol. Pokazali su pozitivan efekat i kod hiperaktivne dece, pa su dugo godina predstavljali osnovnu terapiju za održavanje koncentracije.

Tokom Drugog svetskog rata amfetamini su redovno davani britanskim, nemačkim i japanskim vojnicima kako bi pojačali snagu i izdržljivost, a koristili su ih i vođe, poput Hitlera i Churchilla. Upotreba u vojne svrhe nastavljena je tokom Vijetnamskog i Korejskog rata.

70-ih godina otkriveni su pravi efekti amfetamina, pa su vlade širom sveta počele strogu kontrolu dotadašnjeg leka. Nažalost, upotreba nije smanjena, jer je počeo procvat ilegalne proizvodnje.

Kako deluju amfetamini?

Amfetamini se najčešće unose oralno i ušmrkavanjem, ređe pušenjem i intravenski. Dejstvo počinje 15 do 30 minuta nakon uzimanja, a traje između 4 i 6 sati.

Baš kao kokain, tako i ova psihoaktivna supstanca dovodi do početne euforije, dobrog raspoloženja i izoštravanja čula. Dolazi do priliva snage, te je svaki fizički napor lakši, a primetna je i seksualna hiperaktivnost.

Vremenom, sa povećanjem doze pojačavaju se efekti, pa osoba postaje sve više uzbuđena, pričljivija i razvija lažan osećaj nadmoći. Nije isključeno da ovakvo ponašanje odvede u agresivnost.

Koje su posledice upotrebe amfetamina?

Tokom vremena amfetamini razvijaju toleranciju, te je potrebna sve veća količina kako bi se osetilo početno zadovoljstvo.

Dugoročno konzumiranje dovodi do opasnog gubitka kilograma i pothranjenost. Zatim nastaju poremećaji spavanja i promene raspoloženja. Gubitak mišićne kontrole izaziva pojavu grčeva mišića i tikova, dok kardiovaskularni problemi i hipetenzija povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara. Ove simptome prate depresija i anksioznost.

Amfetamini imaju jako dejstvo na centralni nervni sistem. Dokazano je da dovode do prerane smrti velikog broja moždanih stanica, što za posledicu ima pad koncentracije i kognitivnih funkcija. Posebno je opasna pojava amfetaminske psihoze. U pitanju je mentalni poremećaj sličan paranoidnoj shizofreniji. Ispoljava se kroz vizuelne, slušne ili taktilne halucinacije i paranoju, a nije retko ni nasilno ponašanje.

Zavisnost od amfetamina zahteva bolničko lečenje. Na klinici Dr Vorobjev se sprovode savremene metode lečenja bolesti zavisnosti. One polaze od detaljne dijagnostike psihičkog i fizičkog stanja pacijenta, kao i stepena zavisnosti. Tek nakon detaljne procene propisuje se najbolji program, koji obuhvata potpuno bezbolnu detoksikaciju i brzo i maksimalno efikasno lečenje psihičke zavisnosti, tako da se pacijenti u kratkom roku vraćaju svakodnevnom životu, bez opasnosti od pojave recidiva. Dok podrška nakon lečenja daje dodatnu garanciju očuvanju postignutih rezultata.

Primenom najnovijih, jedinstvenih tretmana i zalaganjem svetski priznatih lekara i psihoterapeuta na klinici Dr Vorobjev svaka se zavisnost se može pobediti.