HIV virus – upoznajte se sa rizicima prenosa i simptomima bolesti

HIV virus spada u grupu retrovirusa. Sam naziv (human immunodeficiency virus) ukazuje na njegovo delovanje. Naime, HIV virus napada CD4 protein na površini limfocita, koji su zaduženi za odbranu organizma. Što znači da smanjuje sposobnost imunog sistema. Samim tim, dovodi do brojnih ozbiljnih komplikacija od kojih je najteža bolest Sida (AIDS).

Iako se širom sveta sprovode preventivne mere, broj obolelih je u stalnom porastu. Tačnije, svakoga dana se oko 8.500 ljudi inficira. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije HIV virus ima preko 34 miliona ljudi. A od njegovih posledica preminulo je 1,8 miliona pacijenata. Od kojih je preko 800.000 dece.

Imajući u vidu težinu ovog zdravstvenog problema klinika Dr Vorobjev vam skreće pažnju na rizike razvoja HIV virusa.

HIV virus se pojavio krajem 19. veka

HIV virus potiče iz oblasti južno od Sahare, u Africi. Smatra se da se pojavio kod šimpanzi u periodu između 1884. i 1924. godine. Početkom 20. veka prešao je na stanovnike Kameruna. Da bi poprimio veće razmere širenjem na Kongo, tj. deo Kinšase. Upravo su se u ovom glavnom gradu pojavile prve 2 osobe sa HIV virusom. Jedan je izolovan iz krvne plazme muškarca 1959, a drugi iz limfnih čvorova žene 1960. godine.

Tek 2 decenije kasnije bolest je probudila interesovanje naučnika. Razlog za to jeste 5 registrovanih slučajeva u Los Anđelesu, San Francisku i Nju Jorku kod muškaraca homoseksualne orijentacije i intravenskih korisnika psihoaktivnih supstanci. Na osnovu kliničke slike ovih pacijenata francuski virolog Luc Montagnier 1983. godine izolovao je do tada nepoznati tip virusa. S obzirom da je bio usko povezan sa limfnim sistemom dobio je naziv LAV (lymphadenopathy-associated virus).

Istovremeno, američki naučnik Robert Gallo potvrdio je postojanje virusa, nazvavši ga HTLV-III (human T lymphotropic virus type III). Pošto se ispostavilo da su ova dva virusa ista, 1986. godine preimenovani su u HIV virus.

Kako se prenosi HIV virus?

HIV virus se prenosi, pre svega, putem sperme, presemene tečnosti i vaginalnog sekreta. Te je opasnost od oboljevanja najveća prilikom nezaštićenih seksualnih odnosa sa zaraženom osobom.

Takođe, može se preneti putem krvi. Što intravenske korisnike narkotika svrstava u rizičnu grupu, naročito ako dele pribor za unošenje. Mnogi od njih saznaju da su zaraženi tek kada se jave na lečenje zavisnosti od heroina ili kokaina.

Bolest se može preneti i vertikalnom transmisijom. Odnosno, sa majke na dete tokom trudnoće ili kasnije, prilikom porođaja i dojenja.

HIV virus se nalazi i u drugim telesnim tečnostima, poput pljuvačke, suza i urina, ali je koncentracija nedovoljna da bi došlo do prenošenja.

Biti inficiran HIV-om ne znači biti biti oboleo od AIDS-a!

Vreme inkubacije virusa je oko mesec dana. Nakon tog perioda počinje prva faza infekcije koja je praćena atipičnim znacima. Oni podsećaju na grip – povišena temperatura, iscrpljenost, glavobolja, otok žlezda na vratu. Simptomi prolaze za par nedelja, pa ne čudi što se na njih ne obraća pažnja.

Međutim, infekcija sve vreme traje i slabi imunološki sistem. Ovaj proces može da traje i do 10 godina. Zatim se javljaju karakteristični simptomi. Neobjašnjiva temperatura i umor, noćno znojenje, uvećani i bezbolni limfni čvorovi, otežano disanje, suvi kašalj, bol u grudima, gubitak apetita i smanjenje telesne težine, dugotrajna dijareja, ranice i naslega na jeziku i u usnoj duplji.

Vremenom, bolest pogađa centralni nervni sistem. Pa se javlja slabost mišića, slaba koordinacija i usporenost pokreta, podrhtavanje ruku, pad koncentracije, depresija. Ovi simptomi su izraženiji kada je prisutna zavisnost od droge. Jer, i sama psihoaktivna supstanca direktno deluje na mozak, onemogućavajući njegovo normalno funkcionisanje.

Zbog toga na klinici Dr Vorobjev lečenje narkomanije uključuje i testiranje na HIV virus, kao i na hepatitis B i C.

Ukoliko se potvrdi prisustvo virusa primenjuju se regenerativne metode. One imaju za cilj ne samo usporavanje širenja virusa, već i jačanje čitavog organizma kako bi mogao da se izbori sa njegovim simptomima.

Lečenje je individualnog karaktera, te je propisano na osnovu stanja svakog pojedinačnog pacijenta. Svaki tretman je potpuno bezbolan i siguran, jer se sprovodi u strogo kontrolisanim uslovima i pod stalnim nadzorom svetski priznatih lekara specijalista i psihijatara.

Kako se osobe sa HIV virusom i u savremenom društvu neretko suočavaju sa stigmatizacijom, obezbeđena je podrška nakon lečenja. Naši psihoterapeuti pomoći će vam da se izborite sa svakim izazovom koji donosi povratak u svakodnevni život. Tako da ćete izbeći pojavu recidiva zavisnosti, ali i socijalne i psihičke probleme usled postojanja virusa.