Zavisnost od benzodiazepina

Zavisnost od benzodiazepina je najčešća zloupotreba tableta.

Ljudi su od davnina tražili načina da se opuste i otklone nervozu, napetost i loše raspoloženje. U nastojanju da život učine manje bolnim pribegavali su solima broma, derivatima barbiturne kiseline, alkoholu. Od 60-ih godina prošlog veka na taj spisak našli su se i benzodiazepini.

U kratkom roku pružaju ne samo psihičko, već i fizičko smirenje, pa ne čudi što su vrlo brzo postali “omiljeni” sedativi ljudima širom sveta. Gotovo svaka kućna apoteka ima neku vrstu benzodiazepina, a procenjuje se da ih svaki drugi čovek uzima na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom. Upravo u tome leži rizik aktiviranja njihovih negativnih efekata, odnosno posle izvesno vremena javlja se zavisnost od benzodiazepina.

Kako deluju benzodiazepini?

Benzodiazepini pripadaju grupi anksiolitika, tj. sredstava za umirenje. Među njima najpoznatiji su diazepam (Apaurin, Bensendin), lorazepam, bromazepam i alporazolam (Xanax, Ksalol).

Ovi lekovi imaju 4 osnovne funkcije – sedativnu, funkciju ublažavanja teskobe, funkciju mišićne relaksacije i funkciju oslobađanja grčeva. Zahvaljujući ovakvom delovanju imaju široku primenu u medicini. Naime, pomoću benzodiazepina leče se panični napadi, insomnija, opsesije i razne neuroze. Oni se, takođe, koriste i kao deo anestezije. Zatim, u kardiologiji za zaštitu srca od povišenog nivoa adrenalina, u neurologiji za lečenje epileptičnih napada…

Zavisnost od benzodiazepina se brzo razvija

S obzirom da imaju brzo delovanje, benzodiazepini se moraju koristiti samo u propisanoj dozi i u kraćem vremenskom periodu. Nažalost, mnogi pacijenti nastave sa njihovom upotrebom i nakon prestanka terapije. Vremenom, delovanje leka slabi, pa uzimaju sve veće doze, koje vode u zavisnost od benzodiazepina.

Zapravo, za samo 3 meseca, a kod pojedinih vrsta i za 6 nedelja može se razviti problem. Naročito kod ljudi koji imaju i druge oblike zavisnosti kao što su alkoholizam, pušenje, zavisnost od kocke isl. Ove osobe se prepoznaju po nepredvidivom ponašanju, nesanici, bolovima u mišićima, depresiji, a nije isključena ni agresivnost.

Zavisnost od benzodiazepina može biti fizička i psihička

Psihička zavisnost stvara žudnju za uzimanjem leka. Tačnije, osoba se plaši da ne popije lek, te nastoji da nikada ne bude bez njega. Uzimanje leka ne vidi kao ništa loše, posebno ako se suočava sa nekim problemom u životu.

Fizička zavisnost je navika organizma na dati lek. Ukoliko se ne popije u uobičajeno vreme dolazi do apstinencijalne krize. Pri tome se javljaju teške tegobe – pojačana anksioznost, razdražljivost, strah, napadi panike, povraćanje, glavobolja, gubitak apetita, osećaj utrnulosti, vreline, peckanja.

Zavisnost od benzodiazepina se leči individualno

Lečenje počinje shvatanjem problema. Stručni tim klinike Dr Vorobjev vrši fizičku i psihičku procenu pacijenta. Na taj način određuje se stanje unutrašnjih organa i poslednica koje je zloupotreba lekova ostavila na mentalno zdravlje – mogući psihički poremećaji. Ujedno, sagledava se i nivo zavisnosti.

Na osnovu detaljne analize određuje se plan lečenja. Prvi deo je bezbolna detoksikacija koja podrazumeva primenu posebnih tretmana za čišćenje organizma od benzodiazepina i ublažavanje apstinencijalne krize. U toku ove faze vrše se redovne provere urina na prisustvo leka.

Kada testovi urina postanu negativni, fizičko stanje je stabilno. Međutim, potrebno je uspostaviti i psihičku stabilizaciju. Psiholog i psihijatar u ovom koraku pomažu da se prevaziđu svi rizici od povratka na staro stanje. Tek tada će pacijent imati energiju i volju da se vrati normalnom načinu života.

Klinika Dr Vorobjev ima višedecenijsko iskustvo u lečenju problema zavisnosti od benzodiazepina. Sa nama ćete naučiti ponovo da uživate u svakodnevnim aktivnostima.