Šta je zavisnost?

Možete li da zamislite život u kom je nemoguće pobeći od sopstvenih misli? Gde svaki dan ne donosi ništa osim nepresušne želje za nabavljanjem nove doze psihoaktivnih supstanci? Zavisnost u podjednakoj meri utiče na ljude svih profesija i starosnih grupa. Ukoliko se na vreme ne preduzmu neophodni koraci koji vode ka izlečenju, konačan ishod je duhovno i mentalno propadanje.

Pojedinci koji se bore sa zavisnošću imaju osećaj kao da se bore protiv sebe na svakom koraku, a jedinu kratkotrajnu utehu pronalaze u novom ciklusu destruktivnog ponašanja koje pogubno utiče na njihovu budućnost.

Na biohemijskom nivou, organizam zavisnika prestaje prirodno da proizvodi endorfine koji su zaslužni za osećanja sreće. Zbog toga, osobe postaju zavisne od veštački izazvanih efekata koje pruža supstanca. Problem se javlja kada navedena materija nije prisutna u organizmu. Tada nastaje niz psihofizičkih poteškoća, poznatijih kao simptomi apstinencijalne krize.

Zavisnost je bolest koja gotovo podjednako pogađa ljude svih društvenih staleža i demografija. S tim na umu, nije jednostavno definisati jedinstven razlog zašto se ljudi okreću životu punom poroka, pa je gotovo nemoguće smisliti strategiju kojom bi se stalo na put ovoj modernoj bolesti.

Želja za isticanjem u društvu se izdvaja kao važan razlog kod mlađih ljudi, kada se i pritisak vršnjaka najviše oseća. Statistike pokazuju da mladi sve ranije dolaze u priliku da probaju narkotike, a nekada je samo jedno uzimanje dovoljno da se rodi pogubna navika koja ubrzo preuzima kontrolu nad životom osobe.

Adrenalin i želja za avanturom predstavljaju glavnu motivaciju usled koje se pojedinci vraćaju kockanju, uprkos finansijskim gubicima koji se javljaju uvek i bez izuzetka. Čak iako sreća služi osobu na samom početku, konačni ishod se uvek zna. Ipak, šansa za lako zarađenim novcem bez uloženog truda predstavlja preveliki izazov za mnoge i prilika koja se ne sme propustiti.

Postojeća psihička oboljenja takođe često guraju osobe prema supstancama koje bi nakratko pomutile svest i ublažile simptome sa kojima se bore na svakodnevnim osnovama. Nažalost, narkotici i alkohol često imaju potpuno suprotne efekte od očekivanih, te se već postojeća oboljenja u kratkom roku potpuno otimaju kontroli.

Koliko zavisnost može biti opasna?

Zavisnost predstavlja bolest progresivnog karaktera. Što više vremena prođe u toku kojeg osoba zloupotrebljava supstance, to se proces oporavka dodatno komplikuje. Potencijalna opasnost od razvijanja infekcija i drugih oboljenja raste usled zloupotrebe supstanci.

Propratne bolesti se neretko takođe javljaju kao posledica dugogodišnje zavisnosti. Zavisno od vrste psihoaktivne supstance, vremenom raste rizik od dobijanja psihičkih oboljenja kao što su depresija, paranoja ili anksioznost. Može doći i do psihoza i šizofrenije, stanja koja zahtevaju stručno lečenje i umnogome otežavaju proces samostalnog odvikavanja.

Sistem vrednosti pojedinca se potpuno menja pod uticajem supstance. Čak i najbolje vaspitane osobe najednom iskazuju devijantne oblike ponašanja. Neretko se okreću i životu kriminala, ne bi li za kratko vreme uspeli da dođu do velikih količina novca koje bi zadovoljile njihove potrebe za nabavljanjem nelegalnih supstanci ili uživanjem u kocki.

Gubitak samokontrole koji se javlja kao posledica zavisnosti utiče i na socijalni život pojedinca. Ova bolest postepeno preuzima kontrolu nad mislima osobe. Intenzivna želja za korišćenjem psihoaktivnih supstanci postaje glavni uzrok koji određuje buduće šablone ponašanja.

Sklonost impulsivnom ponašanju dovodi osobe u brojne probleme, a naročito se izdvaja iznenadni nedostatak ambicija, koji vremenom rezultira i gubitkom posla. U najvećem broju slučajeva, ovo izaziva još veće frustracije unutar domaćinstva, a finansijske poteškoće se vremenom samo dodatno pogoršavaju.

Zašto je teško samostalno izlečiti zavisnost?

Strah od nepoznatog predstavlja bitan uzrok zašto se mnogi pojedinci ne usuđuju da krenu u borbu protiv lečenja zavisnosti. Rečenice poput „Ovo nije za mene, previše se plašim“ i „Ne mogu da prevaziđem strah od gubitka kontrole nad sobom“ se često mogu čuti od strane zavisnika. Ipak, treba znati da anksioznost nije usko povezana sa logičkim razmišljanjima, te uverenja da život bez narkotika deluje nemoguć nisu bazirana na realnim činjenicama.

Oni koji uzimaju narkotike ne bi li prikrili, ili na neki način pobegli od problema koji ih opterećuju ne nalaze u tome dugoročno rešenje. Pod uticajem psihoaktivnih supstanci, svest je pomućena, a osoba nikada neće imati dovoljno motiva i mogućnosti da načini promene u svom životu koje bi omogućile stvaranje zdravih navika.

Bol koji dolazi u procesu samostalne detoksikacije može biti nepodnošljiv, a to je naročito primetno u slučaju opijata, kada je i fizička zavisnost najizraženija. Određene supstance ipak izazivaju gotovo isključivo psihičku zavisnost, pa se tada i simptomi apstinencijalne krize ređe javljaju.

Ponekad se problem neuspešnog odvikavanja može pronaći u naizgled potpuno neočekivanim uzrocima. Pojedinci nekada nisu spremni da napuste život pun neizvesnosti i patnje, jer misle da će to dovesti do potpunog urušavanja odnosa sa članovima porodice, partnerom ili prijateljima koji nisu spremi da se suoče sa svojim problemom zavisnosti.

Neprestana želja za uzimanjem psihoaktivnih supstanci ne prestaje momenta kada narkotici napuste organizam. Naprotiv, psihička zavisnost može trajati godinama ukoliko se simptomi ne izleče odgovarajućim metodama i uz pomoć stručnih lica obučenih za pružanje pomoći. Iz tog razloga, samostalna odvikavanja u najvećem broju slučajeva završe se neuspehom.

Lečenje zavisnosti na klinici Dr Vorobjev

• Dijagnostika – Prva procedura koja se obavlja ubrzo po prijemu na kliniku. Sprovode se brojni psihofizički testovi kojima se utvrđuje trenutno stanje pacijenta, a zatim se pravi dalji plan lečenja u skladu sa dobijenim rezultatima.
• Brza detoksikacija – Po uspešnom uspostavljanju dijagnoze, primarni cilj postaje eliminacija toksičnih supstanci iz organizma. Tom prilikom se iznova uspostavlja prirodni tok endorfina, a pacijenti kreću da osećaju radost i bez korišćenja navedenih supstanci. Ubrzo se uspostavljaju sve normalne telesne funkcije, a pacijenti počinju da pokazuju znake fizičkog oporavka.
• Stvaranje psihičke odbojnosti – Za ostvarivanje dugoročnog uspeha, neophodno je eliminisati želju za vraćanjem destruktivnim oblicima ponašanja. Ovaj glas u glavi se definiše kao psihička zavisnosti. U skladu s tim stvaranje psihičke odbojnosti uzima kao primarni cilj ove procedure.

To se obavlja preko grupnih i pojedinačnih psihoterapija, upotrebe ibogaina i striktno kontolisane farmakoterapije. Istovremeno se aktivno radi sa pacijentima kako bi donošenje ispravnih odluka prešlo u naviku, a vođenje zdravog života postala nova norma. Na kraju, koristi se i porodična psihoterapija u svrhu poboljšanja postojećih međuljudskih odnosa i kreiranja domaćinstva u kom je oporavak moguć.

• Farmakološka blokada – Pacijenti po završetku lečenja dobijaju blokator psihoaktivnih supstanci. To se najčešće obavlja preko injekcija. Tada se ispod kože ubacuje implant koji sadrži lekovita jedinjenja koja blokiraju efekte toksičnih supstanci. Samim tim, dalje korišćenje narkotika i alkohola postaje potpuno besmisleno.
• 12 meseci podrške – Nakon završetka lečenja, svi naši pacijenti ostaju u kontaktu sa svojim ličnim psiholozima sa klinike Dr Vorobjev. Dolazak na redovne mesečne kontrole je takođe uključen u paket lečenja. Tada se i terapija menja u skladu sa potrebama pacijenta.