Lečenje zavisnosti od tableta

Psihofizička potreba za prekomernim uzimanjem medikamenata se karakteriše kao zavisnost od lekova, poznatija kao tabletomanija. Ovo oboljenje se najčešće razvija veoma brzo i gotovo neopaženo. Postepeno uvećanje doza se može naglo oteti kontroli, pa je zato izuzetno opasno samostalno određivati terapiju bez saveta lekara.

Nepravilno korišćenje lekova takođe predstavlja veliki faktor rizika za razvijanje zavisnosti. Ovo je naročito primetno kod mlađih generacija, gde pojedinci svesno zanemaruju sve znake upozorenja, samo kako bi dostigli kratkotrajno stanje euforije.

Medikamenti su legalni širom planete, po čemu se razlikuju od velikog broja psihoaktivnih supstanci. Naravno, ukoliko je sam lek izuzetno potentne prirode, neophodno je prvo dobiti recept izdat od strane stručnog lica kako bi se mogao i nabaviti. Ipak, praksa je pokazala da je izuzetno teško stati na put brojnim slučajevima zloupotrebe.

Postepen rast doza je praktično neizbežan i u slučajevima gde su pojedinci primorani da koriste velike količine tableta kako bi ublažili bolove i ostale neželjene simptome. Pred naletom patnje, osobe se osećaju gotovo bespomoćno dok neizbežno teže ka većem razvijanju zavisnosti. Štaviše, oni tada najčešće gube poverenje u medicinu, misleći da je oporavak nemoguća misija.

Lečenje na svoju ruku, uslovljeno željom za trenutnim oporavkom, odnosno begom od raznih mentalnih oboljenja, takođe nosi sa sobom brojne posledice. Ne samo da je mogućnost trovanja uvek prisutna, već se i postojeća oboljenja istovremeno pogoršavaju.

Pokušaj da se zavisnost od lekova zameni drugim psihoaktivnim supstancama svakako predstavlja najgori mogući izbor. Zavisnost je nemoguće savladati na taj način, a vrlo lako može doći i do pojave politoksikomanije, stanja u kom lečenje u stručnim ustanovama predstavlja jedinu opciju.

Kakvi su efekti neodgovarajućeg korišćenja lekova?

Usled velike razlike u primeni medikamenata, variraju i efekti koji se mogu javiti u organizmu. Tabletomanija ima sličnosti sa drugim vrstama zavisnosti, a to se ponajviše ogleda u padu imuniteta koji se javlja pre ili kasnije. Tada raste i rizik od dobijanja propratnih bolesti koje se javljaju kao posledica zloupotrebe supstanci, a pojedinci postaju naročito skloni infektivnim oboljenjima.

Iako su svi vitalni organi ugroženi zbog zavisnosti, jetra je pod najvećim udarom. Ukoliko zloupotreba lekova potraje, može doći do potpunog propadanja ovog organa, kada hiruška intervencija predstavlja jedino prihvatljivo rešenje.

Nekada su posledice trajne, a efekti se osećaju čak i nakon što osoba prestane da zloupotrebljava lekove. Na taj način, samo jedna loša odluka može promeniti čitav tok života, pa tvrdnje da prevencija predstavlja ključ zdravog života dobijaju novo značenje.

Vremenom dolazi do oštećenja moždanog tkiva, što se iskazuje kroz nemogućnost kontrole emocija, odsustvo osećanja sreće i stvaranje intenzivne želje za stalnim uzimanjem tableta. Iz tog razloga, smatra se da tabletomanija podstiče gubitak samokontrole i doprinosi razvoju impulsivnog ponašanja.

Ljudi koji imaju problem sa zavisnošću su takođe skloni povređivanju, češće učestvuju u saobraćajnim nesrećama i iskazuju nalete agresivnog ponašanja koje se neretko manifestuje na osobama iz njihovog okruženja, što dovodi do povećanog broja prijavljenih slučajeva nasilja u porodici.

Koliko je opasna tabletomanija?

U skladu sa količinama lekova koje se konzumiraju, raste i potencijalna opasnost od predoziranja. Neretki su slučajevi u kojima osobe krenu sa dve tablete dnevno, ali se doze ubrzo povećaju na preko 100 tableta za svega 24 sata.

Kombinovanje tableta i drugih psihoaktivnih supstanci kao što su alkohol ili narkotici takođe može dovesti do fatalnog ishoda. Poznati su brojni slučajevi poznatih ličnosti koje su svoj život skončale usled akutnog trovanja izazvanog paralelnim uzimanjem ovih supstanci.

Tabletomanija može biti uzrok pojavljivanja brojnih psihičkih oboljenja, kao što su paranoja i depresija. U težim slučajevima, može se javiti i šizofrenija, stanje u kojem se lako rađaju suicidalne misli. Tada se dobijanje hitne stručne pomoći postavlja kao apsolutni prioritet.

Zašto je teško samostalno se odvići od tabletomanije?

Strah od nepoznatog je glavni razlog zašto se pojedinci odlučuju da trpe zlo sa kojim su upoznati, ubeđeni da ih još veće nevolje čekaju iza ćoška. S tim u vidu, ne treba da čudi zašto se osobe odlučuju da nastave sa životom punim patnje i odricanja, umesto da pokušaju nešto da promene. Ako tablete predstavljaju jedini izvor radosti, kakav će život tek biti ako se i toga svesno odreknu?

Nedostatak vere u bolje sutra svakako predstavlja dovoljno jak motiv da se onemogući vraćanje zdravim navikama. Zavisnost od tableta je toliko duboko integrisana u psihu pojedinaca da smatraju da budućnost bez ovih psihoaktivnih supstanci jednostavno nije moguća. Oni gube sopstveni identitet, a neizbežnu smrt nakratko odlažu uzimanjem nove doze.

Odvikavanje od lekova na klinici Dr Vorobjev

Tabletomanija je izlečiva bolest, a proces ozdravljenja se značajno ubrzava uz korišćenje modernih metoda i procedura.

• Dijagnostika – Pre sprovođenja bilo kakvih terapija, neophodno je detaljno testirati psihofizičko stanje pacijenta. Tek kada tim lekara pregleda sve bitne parametre, pravi se detaljan plan lečenja, koji odgovara potreba svakog pojedinačnog pacijenta. Na taj način, svakoj osobi se pruža najbolja šansa za oporavak, a procenat uspešnosti procedura raste.
• Brza detoksikacija – Tokom ove faze lečenja, primarni cilj je izbacivanje toksičnih supstanci iz organizma. Brza detoksikacija predstavlja najnoviju metodu lečenja, u toku koje se organizam čisti od svih psihoaktivnih supstanci u najkraćem roku. Sama procedura je potpuno bezbolna i ne ostavlja nikakve posledice po organizam. Osobe najveći deo tretmana provedu u stanju sna, a nakon buđenja, ubrzo primećuju prve znake oporavka.
• Stvaranje psihičke odbojnosti – Otklanjanje fizičkih simptoma krize predstavlja samo jedan deo terapije. Uspesi na polju rešavanja psihičke zavisnosti nas izdvajaju od konkurencije, a dugogodišnja praksa nam pokazuje da su upravo ove procedure zaslužne za kreiranje dugoročnog uspeha.

Po završetku ovih tretmana, naši pacijenti ne osećaju nikakvu želju za vraćanjem starom životu. Štaviše, samo pominjanje tableta u njima izaziva odbojnost i nelagodu, pa samim tim vremenom kreću da teže ka zdravijim aktivnostima koje imaju pozitivne efekte na njihov život.

• 12 meseci podrške – Period vraćanja u društvo može biti stresno vreme za svakog bivšeg zavisnika. Kako bi se taj prelaz obavio bez poteškoća, naši psiholozi i pedagozi pružaju podršku svakom pacijentu i po izlasku sa klinike u trajanju od godinu dana. Fizičko stanje se proverava na redovnim mesečnim kontrolama, kada se i terapija menja u skladu sa potrebama pacijenta.