Postavite nam pitanje:
Posetite nas: Sremskih Boraca 2E, Beograd, Zemun - Srbija

24/11/2020

razmak dr vorobjev

Kokain je droga koja stvara iluziju povećanja ljudske moći i utiče da se ljudi osećaju snažnije, pametnije i sigurnije, što vam daje moć da ne osećate prepreke ili nešto što bi vas moglo zaustaviti u vašim namerama. Na primer, čovek na kokainu može više da pije i oseća veću seksualnu moć. To je razlog zbog kojeg neki muškarci povuku nekoliko crta u provodu s prijateljima. Međutim, do problema dolazi kada povremeno konzumiranje kokaina pređe u višegodišnju zavisnost koja za posledicu ima i impotenciju i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Bez obzira na to koji oblik kokaina se koristi, droga je veoma adiktivna. Možete postati zavisnik nakon samo jedne doze. Pobeđivanje zavisnosti od kokaina može biti teško, ali je potpuno moguće prekinuti i vratiti se normalnom životu. Iz ovog razloga postoje programi lečenja zavisnosti od kokaina i kreka, koji su posebno dizajnirani da odvikavanje učine što je udobnijim moguće. I o tome ćemo razgovarati.

Koji su simptomi zavisnosti od kokaina i apstinencijalne krize?

Kokain je donekle jedinstven po tome što uzrokuje više psihološku zavisnost nego fizičku zavisnost. To znači da neće biti nikakvih fizičkih simptoma kada se prekine upotreba kokaina, već su simptomi više povezani sa mentalnim stanjem i emocijama. Kokain već nakon prvog konzumiranja izaziva promene poput rasta tolerancije i povećane reaktivnosti. Kokain brzo gubi svoja dejstva ali kada se proba, stvara jaku želju da se što duže osećaju njegovi efekti.

Međutim, naredne doze ne izazivaju željene efekte i oni se smanjuju. Dolazi do gubitka kontrole nad svojim ponašanjem, troše se ogromne količine para i polako se stiže do ivice fizičke i psihičke devastacije. Kako se bliži binge (takozvana pijanka) čovek je sve bliži padu i dolazi do crash-a, stanja kokainskog mamurluka. Nakon toga i telo i um traže odmor ali narušeni balans u organizmu sprečavaju čoveka da zaspi.

Zbog svega toga javlja se veliki psihofizički umor, nervoza, gubitak koncentracije a sve ovo se asocira s nekom pretnjom, opasnom situacijom i predosećajem da će doći do nečega užasnog.

Kasnije faze odlikuju sumanute ideje proganjanja. Kod ljudi se javlja paranoja, proveravanje prostorija, motri se kroz prozor na ulicu iz straha da ih policija ne uhapsi, zaključavaju se vrata i traže se kamere i mikrofoni jer su zavisnici ubeđeni da ih neko prisluškuje.

Nakon ovog perioda paranoje dolazi do depresije, apatije i javljanja osećaja besmisla. Hrana postaje bezukusna a socijalizovanje s prijateljima nepotrebno, opada radni učinak a i hobiji se zanemaruju jer se gubi želja i energija za bilo kakvim aktivnostima.

Kokain postaje jedino što raduje čoveka i jedina motivacija da ponovo izađe sa društvom i konzumira drogu. Međutim, posle 2-3 dana nakon što prođu efekti kokaina sve je još teže nego ranije. Zavisnici koji u to vreme ne dobiju kokain ili pokušaju odvikavanje, padaju u apstinencijalnu krizu.

Postoje tri faze apstinencijalne krize sa kokainom, svaka sa različitim simptomima. Prva faza je crash, nakon čega sledi kriza, a zatim gašenje. Crash se javlja ubrzo nakon što se direktni efekti kokaina izgube. Kriza sledi nakon toga i traje do 10 nedelja. Nakon toga se javlja gašenje, a ono može trajati još nek određeno vreme nakon krize. Ove faze i njihovi simptomi prikazani su u tabeli u nastavku:

 

  Crash Kriza Gašenje
Apstinencijalna kriza
  • Osećaj nelagode (disforija)
  • Anksioznost
  • Razdražljivost
  • Umor
  • Povećana želja za snom
  • Povećan apetit
  • Smanjena želja za kokainom

 

  • Povećana želja za kokainom
  • Razdražljivost
  • Letargija

 

  • Povremena žudnja, uglavnom zavisi od spoljnih stimulansa

 

 

Zakažite besplatnu onlajn konsultaciju da biste saznali kako da upravljate ovim simptomima kod sebe ili vaše voljene osobe >>>

Šta je kokainski ciklus?

Ovako izgleda jedan od kokainskih ciklusa: 1-2 dana stalne upotrebe posle koje sledi tzv. crash, nakon koga se pojavljuju žudnja, depresija i vraćanje kokainu. Sa protokom vremena posledice postaju sve gore i javljaju se medicinski, socijalni i finansijski problemi a paranoja, nesanica i nervoza postaju trajne.

Konačno, čovek uviđa da mu upotreba kokaina ometa normalan život ali i pored toga ne uspeva da ostavi kokain i stalno mu se vraća.

Šta je zavisnost od kokaina i zašto kokain izaziva zavisnost?

 Neke rekrativne droge izazivaju euforiju i u tom cilju pronalaze način da se određene hemikalije u mozgu oslobode u većim količinama. Ove hemikalije, koje se nazivaju neurotransmiteri, su različite i rade razne stvari u mozgu. Međutim, neke od njih, poput serotonina i dopamina, odgovorne su za to da telo oseća zadovoljstvo, ima dovoljan nivo energije tokom dana, a takođe nam omogućavaju da izbegnemo osećaj depresije. Većina droga povećava količinu ovih neurotransmitera vršeći njihovo delovanje i oni mogu da pruže osećaj zadovoljstva, što je euforija.

Zavisnik od kokaina koristi zamotanu novčanica od jednog dolara da ušmrka crtu kokaina.

Bez obzira na put kojim se uzima kokain, on na kraju ulazi u krvotok i dolazi do mozga. Najvažniji aspekt funkcije kokaina je taj što uzrokuje nakupljanje dopamina. Obično, kada telo shvati da je nivo dopamina koji deluje na receptore previsok, dozvoljava da se deo njega resorbuje, tako da deluje manje. Kokain sprečava zaustavljanje delovanja viška dopamina. Upravo ovo nakupljanje dopamina u delu mozga poznatom kao limbički sistem uzrokuje karakterističnu euforiju.

 Osoba na kokainu želi da iznova doživljava euforiju, pa počinje da žudi za drogom, što može da počne da ometa njihove svakodnevne aktivnosti. Njihovo telo takođe počinje manje da reaguje na drogu – fenomen poznat kao tolerancija, pa moraju da koriste sve više i više da bi postigli isti efekat. Ovaj nagon da i dalje konzumiraju droga može ih uništiti socijalno, finansijski i psihološki. U ovoj fazi, kada su žudnje uporne i teško je odupreti im se, a to donekle utiče na normalan život osobe, može se reći da je osoba zavisnik. Ova želja za euforijom, pored povećanja nivoa supstance u mozgu poznate kao protein FosB, dovodi do zavisnosti.

Istorija kokaina

 Za razliku od mnogih ilegalnih droga, uprkos medicinskoj upotrebi, kokain nije počeo kao lek koji je na kraju zloupotrebljen. Rekreativni aspekti kokaina bili su poznati pre nego što je kasnije primenjen na medicinske scenarije.

Kokain se dobija iz lista koke i više od hiljadu godina starosedeoci su list žvakali zbog zadovoljstva i energije. Ovi stimulativni efekti učinili su biljku koka cenjenom među ovim zajednicama.

 Tek 1800-ih, alkaloid, kokain, konačno je pročišćen i izolovan iz biljke. Od tada se prečišćeni kokain koristio u medicini za ublažavanje bolova. Iako je u kliničkim uslovima bio korisno sredstvo za anesteziju, vrlo brzo nakon toga kokain je postao rekreativna droga. Kako izaziva veliku zavisnost, brzo je postao ilegalan. Bez obzira na to, opstao je do danas.

 Još je gora bila popularizacija kreka, najadiktivnijeg oblika kokaina. To je jeftiniji oblik kokaina, pa su mnogi ljudi postali zavisni od njega zbog njegove pristupačnosti. Krek se obično puši, a taj način upotrebe predstavlja posebne zdravstvene rizike koji će biti opisani u nastavku.

Evo nekoliko činjenica o kokainu:

  • Čuveni doktor Sigmund Frojd je lečio svog prijatelja koji je bio zavisnik od morfina uz pomoć kokaina ali su rezultati tretmana bili poražavajući. Na kraju je on postao zavistan, doživeo nervni slom i ubio se.
  • Kokain koji se prodaje u Evropi pored kokaina može da sadrži amfetamin, efedrin, srtihnin, lidokain i mefedron. Ponekad čak ima i praha iz živinih fluorescentnih lampi.
  • Neki ljudi daju savete da se kokain zameni marihuanom, alkoholom, benzodiazepinima i drugim sedativima. Navodno, ovo će smanjiti anksioznost i poboljšati san a „najbolji“ izbor umesto kokaina je heroin. Na nesreću, postoje ljudi koji ga nude „na popustu“. Upravo ovako ljudi postaju zavisni od heroina.

Kakve su posledice upotrebe kokaina?

 Kokain se uglavnom koristi zbog izazivanja osećaja euforije. Međutim, kada se koristi, postoje i drugi efekti koji nastaju kao rezultat njegovog delovanja na mozak. Neki od ovih efekata su kratkoročni, dok su drugi dugoročni.

 Stalna upotreba kokaina dovodi do vrlo neprijatnih stanja, npr. nervoza, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanica, paranoja, sumanute ideje o proganjanju, halucinacije i oštećenje sluha. Javljaju se i ozbiljne medicinske komplikacije, najčešće srčani problemi (aritmije i infarkt miokarda), respiratorni problemi (bol u grudima, respiratorna insuficijencija), neurološki problemi (moždani udar, glavobolja) i stomačni problemi (bolovi u stomaku, mučnina). Pored ovih problema javljaju se poremećaji u ponašanju, povećani nagoni za kretanjem i pričanjem, nemogućnost sedenja, povećana osetljivost na buku, stanje zbunjenosti i brzi mentalni zamor i impotencija.

 Česta upotreba kokaina dovodi do bolesti srca. Prvenstveno uzrokuje promenu srčanog ritma, ubrzano disanje, visok krvni pritisak i visoku telesnu temperaturu. Javljaju se i fizički simptomi kao što su bol u grudima, mučnina, zamagljen vid, groznica, grčevi i koma. Zavisnici imaju naviku da kombinuju kokain sa drugim psihoaktivnim supstancama kako bi smanjili njegov stimulativni efekat, najčešće sa alkoholom.

 Obe supstance menjaju stanje svesti i sposobnost rasuđivanja i utiču na vreme reakcije, te stoga ne treba voziti u takvom stanju, jer može biti izuzetno opasno. Studije pokazuju da kombinacija kokaina i alkohola dovodi do stvaranja kokaetilena i njegovi efekti su duži i toksičniji od efekata ovih psihoaktivnih supstanci odvojeno. Važno je znati da mešavina kokaina i alkohola može dovesti do smrti.

Oporavljeni zavisnik od kokaina kaže ne dileru koji želi da iskoristi njegovu žudnju za kokainom.

 Kokain i heroin u kombinaciji se nazivaju speedball, a uloga heroina je redukovanje neprijatnih simptoma koji nastaju kao posledica kokaina. Speedball je veoma opasan jer može da dovede do zastoja srca ili disajnih organa.

Postoje različiti načini upotrebe kokaina, a svi imaju negativne posledice. Ušmrkavanje dovodi do gubitka čula mirisa, javlja se krvarenje iz nosa, otežano gutanje, promuklost, nadraženost sluzokože nosa a sve ovo može da izazove hronično zapaljenja sluzokože nosa.

Ukoliko se kokain unosi oralno može se pojaviti crevna gangrena koja je praćena smanjenim protokom krvi. Na kokain se može javiti i alergija, kao i na razne primese koje se nalaze u njemu. To ponekad može dovesti i do smrti. Takođe, kokain smanjuje apetit a to rezultuje gubitkom u težini.

Kratkoročni efekti upotrebe kokaina

 Kratkoročni efekti kokaina javljaju se gotovo čim se droga upotrebi. U većini slučajeva traju nekoliko minuta, ali mogu trajati i sat vremena. Neki od ovih efekata mogu biti psihološki ili mentalni, dok su drugi fiziološke ili fizičke promene u telu. Kratkoročni efekti kokaina navedeni su u tabeli u nastavku:

Psihološki Fizički

 

  • Euforija
  • Osećaj povećane energije
  • Osećaj budnosti
  • Povećana osetljivost na stimulanse, poput zvuka, dodira i vida
  • Smanjen apetit
  • Smanjena želja za snom
  •  Pričljivost

 

  • Povećana telesna temperature
  •  Ubrzani rad srca (tahikardija)
  • Povećani krvni pritisak (hipertenzija)
  • Proširene zenice

 

Dugoročni efekti upotrebe kokaina

Kada zavisnik kontinuirano koristi kokain tokom dužeg vremenskog perioda, javljaju se određene promene na mozgu i drugi efekti kao rezultat zloupotrebe droge.

Efekti kokaina na mozak mogu biti prilično značajni. Receptori za neurotransmiter koji se naziva glutamat i njegova oslobođena količina značajno se menjaju kod ljudi koji već dugo koriste kokain. Smatra se da su ove promene povezane sa adiktivnim svojstvima droge.

Takođe se smatra da se javljaju promene na delu mozga odgovornom za donošenje odluka. To može objasniti loš uvid i poteškoće u prilagođavanju negativnim socijalnim efektima koje droga može imati u životu.

 Mozak takođe prolazi kroz promene u načinu na koji se nosi sa stresom. Ovi putevi postaju osetljiviji, što pacijenta čini razdražljivim i stvara neprijatna raspoloženja kada lek nije uzet.

 Tolerancija, potreba za većim dozama ili češćom upotrebom kokaina da bi se postigao isti nivo ranijeg zadovoljstva druga je posledica dugotrajne zloupotrebe.

Obratite se našem medicinskom timu da biste saznali kako da potražite pomoć za zavisnost od kokaina >>>

Koji su negativni efekti upotrebe kokaina?

 Za razliku od uobičajenih efekata upotrebe kokaina, njegovi štetni efekti se neće javiti kod svih koji koriste drogu. Međutim, neki od njih mogu biti veoma opasni po zdravlje zavisnika. Određeni neželjeni efekti specifični su za put kojim zavisnik koristi drogu. Na primer, otežano disanje kod pacijenata koji puše krek. Neželjeni efekti upotrebe kokaina mogu biti akutni ili hronični.

 Akutni štetni efekti upotrebe kokaina uključuju sledeće:

  • Halucinacije
  • Paranoidne zablude
  • Osećaj mravinjanja po koži (žmarci)
  • Abnormalno povećana telesna temperatura (hipertermija)
  •  Znatno povećan krvni pritisak
  •  Nepravilan rad srca (aritmija)
  • Napadi
  • Srčani zastoj

Hronični štetni efekti upotrebe kokaina uključuju sledeće, na osnovu telesnog sistema na koji utiče:

  1. Respiratorni (posebno za pacijente koji puše kokain):
  • Otežano disanje (dispneja)
  • Bol u grudima
  • Iskašljavanje krvi (hemoptiza)
  •  Bronhijalni grč (bronhospazam)
  • Promuklost
  • Devijacija i degeneracija nosne šupljine
  1. Kardiovaskularni:
  • Suženi krvni sudovi
  •  Povećana šansa za stvaranje krvnih ugrušaka u krvi (tromboza)
  • Srčani udar
  1. Digestivni:
  • Nehotično brušenje zuba (bruksizam), koje može razgraditi gleđ i prouzrokovati karijes i gingivitis
  • Suva usta (kserostomija)
  • Mučnina
  • Bol u stomaku
  1. Nervni:
  • Depresija
  • Samoubilačke misli
  • Nesanica ili hipersomnija
  • Noćne more
  • Napadi
  • Šlog
  1. Imuni:
  • Kokain može povećati rizik od nekoliko autoimunih bolesti, kao što su lupus, glomerulonefritis, Stevens-Johnson sindrom i još mnogo toga.

Lečenje zavisnosti od kokaina

Biohemijska kompenzacija je osnova lečenja i tokom ove faze popravljaju se biohemijski i neurohemijski deficiti i neravnoteže u telu i mozgu usled upotrebe kokaina. Psihoterapija i farmakoterapija su takođe važan deo lečenja, kao i posebna ishrana koja se uvodi nakon sveobuhvatnih laboratorijskih testova.

Tokom perioda lečenja, ohrabrujemo članove porodice da se pridruže programu i podrže zavisnika.

Kada se javi zavisnost u porodici, ona uvek naruši odnose u njoj i dovede do promena u funkcionisanju, zato ohrabrujemo porodicu da se angažuje jer od njene podrške zavisi i uspeh lečenja.

Faze u lečenju zavisnosti od kokaina

  1. Dijagnostika – prva i jako bitna faza u lečenju, u toku nje se procenjuje fizičko i psihičko stanje pacijenta. Standardni dijagnostički pregled za procenu fizičkog stanja uključuje: urin test, opštu analizu krvi, biohemijsko ispitivanje krvi, EKG i pregled lekara interniste. Standardni dijagnostički pregled za procenu psihičkog stanja uključuje psihodijagnostiku (psihološke testove kojima se utvrđuje nivo zavisnosti, posledice zavisnosti po mentalno zdravlje, znaci psihičkih poremećaja, prisutnost depresije i stepen motivacije za izlečenjem). Nakon dijagnostike nalazi se razmatraju od strane lekarskog tima koji pravi strategiju i plan lečenja. Ukoliko se  u nalazima primete znaci nekih hroničnih bolesti ili faktori rizika po potrebi se vrše dodatna ispitivanja i prepisuje terapija.
  2. Početak lečenja odnosi se na lečenje pomoću infuzija i Neuro Džet aparata. U sastav infuzija ulaze multivitamini, minerali i kompleks amino kiselina a sve to podstiče rad metabolizma, poboljšava apetit a zavisniku se polako vraća snaga koja je potrebna da bi nastavio lečenje. Tretmani u našoj bolnici su intenzivni i veoma delotvorni. Neuro Džet aparat omogućava emitovanje električnih talasa koji su potpuno bezbolni a regulišu proizvodnju endorfina i dopamina, kao i kod smanjenja simptoma apstinencijalne krize.
  3. Lečenje psihičke zavisnosti – Korišćenjem averzivnih procedura, farmakohipnoze, Prometa, psihoterapije, ibogain po proceni lekara.
  4. Psihoterapija –  Ove metode koriste se za lečenje psihičke zavisnosti i pomažu pacijentu da izgradi odbrambeni mehanizam prema kokainu i želji da ga konzumira. Radi se uglavnom individualno a po potrebi i u grupi.
  5. Averzivna terapija pomaže da se stvori fizička averzija prema narkotiku.
  6. U toku celog lečenja pacijentima je na raspolaganju fizioterapija koja daje sjajne rezultate. Potrebno je obnoviti telo kako bi moglo da prođe brojne procedure koje su neophodne u procesu oporavka. Fizioterapija pomaže kada je u pitanju oslobađanje od stresa a ubrzava i protok krvi i delovanje terapije.
  7. Posle svih tretmana stanje pacijenta se procenjuje, kao i napredak do kojeg se došlo tokom lečenja i vrši se analiza stanja pre i posle boravka u našoj bolnici.
  8. Ambulantno lečenje podrazumeva mesečne kontrole koje ulaze u program lečenja u trajanju od godinu dana i u tom periodu lekari analiziraju stanje pacijenta i po potrebi koriguju terapiju. Pacijenti mogu da pitaju sve što ih zanima i da podele svoje mišljenje sa lekarom. Ukoliko su pacijenti van zemlje i ne mogu da dođu na redovne kontrole, postoji mogućnost da se obrate telefonom ili i-mejlom.

Zaključak

Zavisnost od kokaina nije neprijatna zbog fizičkih, već psiholoških simptoma. Oni mogu biti vrlo neugodni za pacijenta ili pacijent može povremeno biti opasan zbog njegove razdražljivosti i promena u ponašanju tokom krize.

Sa zavisnošću od kokaina može biti teško samostalno se suočiti, pa je neophodno pronaći program lečenja od kokaina koji će vam pružiti ruku pomoći. Uz prave kliničare mogu se preduzeti pravi koraci koji će vam pomoći da se rešite zavisnosti i vratite svoj život na pravi put.

Kontaktirajte nas da biste saznali više o programu lečenja koji bi pomogao vama ili vašoj voljenoj osobi da pobedite zavisnost od kokaina >>>

Često postavljana pitanja o zavisnosti od kokaina

Koja je razlika između kreka i kokaina?

Krek je čvrsti ili kristalizovani oblik kokaina. Puši se, za razliku od šmrkanja.

Kako se kokain može zloupotrebiti?

Kokain se može ušmrkati u obliku praha, utrljati u desni, rastvoriti i ubrizgati ili pušiti kao krek.

Da li je moguće predoziranje kokainom?

Da, jeste. Predoziranje kokainom može dovesti do smrti. Ako primetite bilo koji od sledećih znakova predoziranja kokainom, potrebna vam je hitna hitna pomoć:

  • Napadi
  • Halucinacije
  • Ekstremna uznemirenost
  • Drhtanje
  • Otežano disanje

Kako da dođem do klinike i koje usluge pružaju?

Ukoliko postoji potreba, nudimo i transport pacijenata od aerodroma ili stanice do bolnice, kao i povratak. Pomažemo stranim pacijentima da dobiju vizu ukoliko im je neophodna a ukoliko imaju pratnju, i ona može ostati u bolnici.

Naše stručno osoblje na raspolaganju su pacijentima 24 sata dnevno i sedam dana nedeljno. Naši lekari su sertifikovani anesteziolozi, psihijatri i psiholozi koji imaju od 10 do 25 godina iskustva. Vaša bezbednost i sigurnost nam je prioritet, objekat je pod video-nadzorom i o njemu brine angažovano obezbeđenje.

Objavljeno 24/11/2020
Tim Dr Vorobjev Klinike

Podelite ovaj članak:

Poslednje sa našeg bloga

razmak dr vorobjev

Implantati Antabuse za lečenje alkoholizma

Šta su implantati Antabuse i kako rade?Koliko vrsta implantata postoji?Implantati disulfiramaImplantati naltreksonaMože li implantat za alkoholizam sam izlečiti zavisnost?Koliko je

Kako se skinuti sa heroina?

Kako se skinuti sa heroina i sačuvati život?Koliko je teško skidanje sa heroina?Da li lečenje psihičke zavisnosti traje dugo?Korak ka

Call Now Button