Lečenje napada panike

Šta je napad panike?

Iznenadni i sveobuhvatni osećaj straha jakog intenziteta koji prate različiti psihički i fizički simptomi obično se dijagnostikuje kao napad panike. Spada u anksiozne psihičke poremećaje, a u današnje vreme, iz različitih razloga sve se više ljudi suočava s ovim parališućim problemom. Iako traje oko pola sata, osoba koja se suočava s paničnim poremećajem ima osećaj da traje mnogo duže.

Utisak gubljenja kontrole nad svime, strah da je u toku srčani udar ili da će umreti je ono što najčešće karakteriše ovaj anksiozni poremećaj. Međutim, kada panična epizoda prođe, ostaje pitanje kako se boriti protiv napada panike i šta je ono što možemo da uradimo da bismo ih sprečili ili makar naučili da se funkcionalno nosimo s ovim stanjem. Tokom napada panike osoba se suočava s navalom psihofizičkih simptoma, a lučenje adrenalina je pojačano, javlja se jaka potreba da se osoba suprotstavi ili beži od određene situacije, odnosno okidača paničnog napada.

Važno je napomenuti da je, klinički gledano, kod ovih osoba psihičko stanje stabilno. U zavisnosti od intenziteta i učestalosti paničnih napada kroz rad s psiholozima ljudi uče kako da prepoznaju početne simptome i kako da pomognu sebi.

Vrste napada panike

Kada govorimo o vrstama napada panike, važno je prethodno pratiti okolnosti i događaje koji su na neki način okidači i podstrekivači. Kako prepoznati napad panike ukoliko znamo da postoje tri vrste u zavisnosti od okolnosti koje ih podstrekuju:

• Neočekivani napadi panike javljaju se iznenada i nije ih lako predvideti.
• Situaciono izazvani panični napad zahteva specifično poklapanje okolnosti ili situacija, izloženost ili mogućnost izloženosti nečemu čega se osoba plaši.
• Situaciono predisponirani panični napad poput prethodne vrste napada panike podrazumeva određene situacije koje su okidači, ali se razlikuje po tome što neće svaka situacija nužno pokrenuti napad.

Uzroci napada panike

Savremeno doba sa sobom nosi mnogo više psihičkih izazova i pritisaka, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu. Kroz rad sa psihoterapeutom osoba će razotkriti uzroke svojih oaničnih napada, ali najčešće su u pitanju traumatična iskustva iz prošlosti, gubitak voljene osobe, predstojeći važni događaji, ali i kontinuirana izloženost stresu mogu postati uzrokom paničnih napada.

Bitno je napomenuti da se oni najčešće javljaju u 20-im godinama života, a stručnjaci navode ovaj period kao formativan, kada pravimo važne odluke i dešavaju nam se životno odlučujuće stvari. Kada iskusi neprijatne simptome, osobi se javljaju iracionalne misli da će umreti, da će se nešto užasno dogoditi, da predstoji katastrofa koju ne može da izbegne i to su direktni uzroci paničnih napada.

Faktori rizika

Uopšteno govoreći svi su u riziku da razviju neku vrstu anksioznog poremećaja. Svako od nas se u nekom trenutku života suoči s anksioznošću, strahom ili panikom, a neretko su okidaći životne okolnosti u koje dospevamo. Međutim, isto tako postoje određene grupe ljudi koje su u većem riziku da raviju baš ovaj anksiozni poremećaj, a veliku ulogu u tome imaju genetska predispozicija, kao i okolnosti koje dovode do pojave paničnih napada. Neki od faktora rizika su:

• Porodična istorija anksioznih poremećaja ili psihičkih bolesti (anksioznost, bipolarni poremećaj, depresija)
• Pušenje
• Astma i respiratorni poremećaji
• Naglašena osetljivost u stresnim situacijama
• Dugotrajna izloženost stresu i uslovima koji kod osobe izazivaju stres
• Traumatična iskustva i događaji u prošlosti (zlostavljanje, izlaganje veoma stresnim situacijama)

Kako se dijagnostikuje napad panike?

Kada su pitanju napadi panike lečenje započinje postavljanjem dijagnoze. Važno je, pre svega, utvrditi da li se radi o napadima panike ili paničnom poremećaju. Kada govorimo o napadima panike, mogu se javiti nezavisno od paničnog poremećaja i biti u vezi s nekom fobijom. S druge strane, panični poremećaj karakterišu panični napadi i u zavisnosti od njihove učestalosti uspostavlja se dijagnoza. Neki ljudi mogu da dožive napad panike jednom ili nekoliko puta u životu, a da, nakon toga, više nikad nemaju slično iskustvo.

Međutim, o paničnom poremećaju možemo da govorimo ukoliko se u roku od tri nedelje jave tri panična napada, a o ozbiljnom poremećaju ako ga prate četiri napada u roku od mesec dana. Možda je najvažnije upamtiti da dijagnozu paničnog poremećaja može da uspostavi samo stručno lice, odnosno psihijatar. Napadi panike lečenje određuje tim lekara specijalista, a ključnu reč u lečenju ima psihijatar.

Simptomi i znaci paničnog napada

Iako psihofizički simptomi osobi koja ima napad panike deluju zastrašujuće i neizdrživo, važno je znati da niko nije umro od napada panike i da nisu znak ludila ili gubljenja kontrole nad svojim postupcima. Splet psihofizičkih simptoma koji prate napad panike mogu biti različiti i uzrokuju određenu vrstu ponašanja, a važno je da upoznamo ovaj poremećaj jer ćemo tako i spoznati načine umirivanja.

Fizički simptomi

Napad panike fizički simptomi su kao i sam poremećaj – veoma intenzivni, preplavljujući i iznenadni. Teško je kontrolisati ponašanje i emocije kada se jave fizički simptomi jer parališu osobu, sužavaju joj perspektivu i sve što oseća je užasavajući strah i strepnja da će se nešto strašno dogoditi. Kada govore o svom iskustvu, pacijenti kao najčešće fizičke simptome navode:

• Jako lupanje srca
• Suženi vidokrug
• Pojačano znojenje
• Vrtoglavica
• Drhtanje ili trnci u telu
• Bol u grudima
• Mučnina
• Gušenje

Nakon napada, koji traje do pola sata, a vrhunac dostiže za oko 10 minuta, osoba se oseća iscrpljeno, slabo i veoma umorno. Razlog tome je pojačano lučenje adrenalina koje utiče umarajuće na organizam, pa je zato prirodno osećati umor nakon svega.

Psihološki simptomi

Smatra se da se 3% stanovništva suočava s ovim psihičkim poremećajem, a panični poremećaj simptomi praćeni su i psihološkim simptomima koji se uglavnom manifestuju pre fizičkih. Iako dolaze iznenada, moguće ih je prepoznati i naučiti kako se izboriti s napadima panike. Neki od uobičajenih psiholoških simptoma su:

• Osećaj straha koji dolazi iznenada i preplavljuje osobu
• Osećaj gubitka kontrole
• Osećaj da će osoba koja se suočava s napadom panike umreti
• Osećaj da gubi razum
• Osećaj nerealnosti i nepripadanja (derealizacija i depersonalizacija)

Simptomi ponašanja

Budući da su psihofizički simptomi veoma intenzivni, i te kako utiču na ponašanje tokom napada panike. Suočavanje s osećajem da će umreti ili da gube kontrolu, zatim dezorijentisanost, gubljenje daha i lupanje srca uglavnom dovode do toga da osoba potraži hitnu medicinsku pomoć. Nije retko da se tokom napada panike ljudi hitno obraćaju lekaru, zovu hitnu pomoć, to je takozvano apel ponašanje. Pored toga, usled izlivanja psihičkog užasa i straha u telo, prisutna je psihomotorna uznemirenost. Napadi panike lečenje važno je pratiti psihički oporavak pacijenta.

Osobu ne drži mesto, vidno je uznemirena, nekada se desi da izgubi svest usled provale intenzivnih emocija i nemogućnosti psihičkog aparata da se izbori s istim. Još jedan oblik ponašanja koji se ne sreće često jeste privlačenje i izolacija. Osoba pogođena ovim poremećajem izoluje se od svega što potencijalno smatra pretnjom i okružuje se osobama koje joj pružaju sigurnost i mir. U dogovoru s psihijatrom i lekarima napadi panike lečenje je veoma efikasno i većina ljudi uspešno prevazilazi ovaj poremećaj.

Opcije lečenja paničnog poremećaja

Do sada je objašnjeno kako prepoznati napad panike, ali važno je objasniti i kako lečiti napad panike, koje opcije lečenja su nam dostupne i kako savladati napad panike. Iako će se svako bar jednom u životu suočiti s ovim psihičkim problemom, neće svakome biti dijagnostikovan panični poremećaj. Naime, kada govorimo o lečenju, važno je konsultovati se sa stručnim licem, bilo da je u pitanju lekar opšte prakse, psihijatar ili psihoterapeut. U zavisnosti od učestalosti napada, intenziteta, simptoma koji ga prate, ali i okolnosti u kojima se javlja, lekar će odrediti tok i proceduru lečenja. Nekada je potrebno tretirati i somatske simptome, dok će se u nekim slučajevima lečenje usredsrediti na psihički aspekt problema.

Medicinski tretman

Lečenje napada panike, iako predstavlja psihički problem i ima uzroke u psihičkom životu, odražava se i na somatsko stanje pacijenta. Kada se osoba koja proživljava napad panike obrati lekarima, prvo se utvrđuje ima li kakvih objektivnih zdravstvenih problema. Najčešće to nije slučaj, ali isto tako ovaj psihički poremećaj ne isključuje somatske probleme. Tada se pristupa lečenju pacijenta, ali isto tako važno je i utvrditi kako izlečiti napad panike. Kroz psihijatrijski pregled utvrđuje se određena psihofarmakoterapija, a najčešće su u pitanju anksiolitici koji se koriste kratko vreme da bi se pacijent psihički stabilizovao. Pored toga, koriste se i antidepresivi, zatim grupe lekova koje uspostavljaju pravilno lučenje serotonina. U zavisnosti od psihofizičkog stanja pacijenta, lekari uspostavljaju određenu farmakoterapiju i vraćaju osobi funkcionalnost. Napadi panike lečenje tokom lečenja postaju manjeg intenziteta i sve ređe se pacijenti susreću s njima.

Psihoterapija

Pored medicinskog tretmana, veoma važan aspekt lečenja je rad s psihoterapeutom. Psihoterapija za napad panike je veoma efikasna i ima široku primenu. Kognitivna bihejvioralna terapija najčešće je kod lečenja ovog psihičkog poremećaja. Njome se uspostavlja svesna veza između verovanja, misli i delovanja. Isto tako, pacijent uči da prepozna početne naznake napada panike, da ih svojim ponašanjem predupredi, osvesti i reaguje na pravi način. Neretko se primenjuje i biblioterapija, koja ima za cilj edukaciju pacijenta, što je bolje upoznat s mehanizmima i fazama napada panike, to će moći adekvatnije da reaguje i pronađe optimalne načine da spreči prevlast straha. Ukoliko su panični napadi izazvani određenim situacijama, primenjuje se terapija izlaganja – pacijent se postepeno izlaže onome što je izazvalo napad. Polako uviđa da je strah delom iracionalan i usvaja obrasce ponašanja koji mu pomažu da se izbori s ovim problemom. Napadi panike lečenje velikim delom su psihičke prirode i zato je kvalitetno vođena psihoterapija ključna za oporavak.

Stacionarno lečenje u odnosu na ambulantno lečenje napada panike

Posledice napada panike, ukoliko osoba na vreme ne dobije stručnu pomoć, mogu biti pogubne po mentalno zdravlje pojedinca i njegov život. Bez lečenja, panični poremećaj napreduje, ometa svakodnevno funkcionisanje i preti razvijanjem drugih, ozbiljnih psihičkih oboljenja. Neka od njih su fobije, najčešće je u pitanju agorafobija, ali isto tako i zloupotreba alkohola ili narkotika.

Budući da se radi o psihičkom poremećaju, lečenje paničnog poremećaja podrazumeva psihostabilizaciju. Njome je uključen boravak u bolnici, odnosno neophodno vreme da se uspostavi dijagnoza, odredi optimalna terapija i da pacijent izgradi konstruktivan odnos prema svom problemu. Stacionarno lečenje je i period intenzivnog rada s psihijatrom i psihoterapeutom, uspostavljanje poverenja u odnosu lekar-pacijent, dok je ambulantno lečenje drugačije, ali ima istu svrhu. Pod njim se podrazumeva praćenje, podrška i motivacija pacijenta i nakon izlaska iz bolnice. Tokom kriznih trenutaka osobi je neophodna stručna podrška, a najefikasnije će je pružiti upravo psihoterapeut. Svaka faza lečenja, stacionarno i ambulantno, imaju svoju funkciju i neodvojivi su kada govorimo o izlečenju paničnog poremećaja. Napadi panike lečenje ne prestaju ukoliko na vreme osoba ne potraži stručnu pomoć.

Proces i stadijumi lečenja napada panike u klinici Dr Vorobjev

Klinika dr Vorobjev u program psihostabilizacije uključuje i lečenje paničnog poremećaja. Važno je napomenuti da se ovaj proces lečenja sastoji iz boravka u bolnici i ambulantnog lečenja. Tokom stacionarnog lečenja pacijent prolazi kroz proces dijagnostike. Veoma je važno obaviti detaljnu i preciznu dijagnostiku jer je to osnova za efikasnu terapiju. Razgovor s psihijatrom, proširena psihodijagnostika, zatim određivanje farmakoterapije i infuzionih terapija deo su boravka u bolnici. Ukoliko to lekari procene, pacijent će imati i farmakološke hipnoze, kao i terapije ruskim ,,Transair” aparatom. Psihoterapija i psihoedukacija važan su deo boravka u bolnici, ali se nastavljaju i kasnije. Tokom tri meseca nakon izlaska iz bolnice pacijenti nastavljaju napadi panike lečenje i čitav proces se završava uspešno.

Da li je moguće sam se rešiti paničnih napada?

Kao što je već napomenuto većina ljudi doživi u toku života napad panike, ali neće svi razviti panični poremećaj. Ukoliko napadi postaju učestali i intenzivni, važno je obratiti se lekaru. Negiranje ili potiskivanje ovog stanja urušava svakodnevni život osobe, a isto tako predstavlja osnovu za razvijanje ozbiljnijih i težih psihičkih poremećaja. Nije preporučljivo suočavati se s ovim problemom samostalno, za uspešno rešenje problema neophodna je i ključna stručna pomoć.

Prosečno trajanje tretmana za napade panike

Panični poremećaj simptomi dolaze iznenada, a tokom lečenja osoba nauči da ih prepozna i da spreči napredovanje napada. Budući da se kod svakog na drugačiji način ispoljavaju ovi simptomi i utiču različito, kada govorimo o trajanju lečenja ključno je mišljenje lekara i psihijatra. Kroz dijagnostiku i određivanje terapije uspostavlja se i dužina lečenja. Najčešće je u pitanju bolničko lečenje u trajanju od 14 do 28 dana, a nakon toga sledi i ambulantno lečenje.

Delotvornost lečenja paničnih poremećaja

Klinika dr Vorobjev iza sebe ima iskustvo duže od 20 godina kada govorimo o lečenju zavisnosti i različitih psihičkih oboljenja. Ukoliko pacijent sarađuje s lekarima, drži se određene terapije i pridržava redovnih kontrola, procenat izlečenja je veoma visok – čak preko 90% pacijenata je izlečeno od paničnog poremećaja. Napadi panike lečenje veoma je uspešno kada se osoba na vreme i stručnim osobama obrati za pomoć.

Troškovi lečenja paničnih napada

Kada govorimo o troškovima i načelno svim uobičajenim pitanjima, medicinski konsultanti na Klinici dr Vorobjev stručno pružaju odgovore. Otvoreni su i predusretljivi da saslušaju osobu kojoj je potrebna pomoć ili se raspituje za nekog bliskog kome želi da pomogne.

Doktori

Tokom dvadesetogodišnjeg iskustva na Klinici dr Vorobjev uvek su angažovani najstručniji lekari iz svojih oblasti. Naročito se izdvajaju psihijatri čija je stručnost ključna kada govorimo o lečenju paničnog poremećaja. Bilo da se radi o konsultaciji, dijagnostici, određivanju terapije, lekari profesionalno prilaze svakom pacijentu na jedinstven način.

Patenti i sertifikati

Svojim načinom rada i uspesima lekari, zajedno uz motivaciju i volju pacijenata, postavljaju standarde u ovoj oblasti medicine. Tretmani i procedure koje koriste sertifikovane su od strane vodećih, zvaničnih organizacija. Pored toga, redovne edukacije i usavršavanje deo su načina rada lekara na Klinici dr Vorobjev. Priznanja i nagrade koje dobijaju iz godine u godinu potvrda su da svom poslu pristupamo na pravi i odgovoran način.

Recenzije

1. Kristin M.

   „Napad panike simptomi su užasavajući – ,,kuvanje” u stomaku da će se nešto strašno dogoditi prethode najjačem delu napada. Koliko god sam pokušavala, nisam uspevala da se samostalno suočim i izborim s ovim problemom. Sestra je pozvala Kliniku dr Vorobjev umesto mene, toliko sam bila obuzeta strahom. Strpljenje, razgovor i razumevanje svega što mi se dešava mnogo su pomogli da spoznam sebe i svoj problem. Neko vreme sam imala i terapiju, ali sada više ne koristim lekove i osećam se odlično.“

2. Majkl G.

   „U redu je kada osećam strah, ali strah, i to onaj užasni koji čini da se osećaš zarobljeno i kao da ćeš svakog trenutka umreti. Ignorisao sam te trenutke jer nisam znao kako da se borim, ali vremenom je postalo toliko strašno da mesecima nisam mogao da izađem iz kuće. Roditelji i prijatelji su me naterali da potražim stručnu pomoć. I zaista, ta pomoć je promenila sve – boravak na Klinici dr Vorobjev, razgovori i lekovi pomogli su mi da upoznam svoj problem. Kada upoznate neprijatelja, borba je mnogo lakša. Naučio sam kako da reagujem na pravi način, ali i kako da se nosim sa svakim izazovom koji je neizbežan u životu. Zahvalan sam na ovome jer zaista živim drugačiji i ispunjen život.“