Anksioznost

Anksioznost predstavlja neodređeni strah, praćen strepnjom, uznemirenošću i napetošću. Anksioznost nije isto što i klasičan strah jer nije vezana za konkretan objekat i praćena je iščekivanjem neke strašne ali neodređene nesreće. Mehanizmi odbrane često služe za uklanjanje ili ublažavanje anksioznosti.

Anksioznost je kao simptom prisutna u depresiji, histeriji, shizofreniji, bipolarnom poremećaju i brojnim drugim psihičkim problemima.

Anksiozna reakcija predstavlja odgovor na stresne situacije i hronične patogene konflikte. Simptomi su difuzno osećanje straha, uznemirenost, napetost, zabrinutost, bojazan, zebnja i bespomoćnost u vezi sa nekom očekivanom nesrećom u budućnosti. Javljaju se i telesni simptomi, poput aritmije, drhtanja, stomačnih problema i vrtoglavice.

Anksiozni poremećaji predstavljaju skup poremećaja kojima je glavno obeležje anksioznost. U tu grupu spadaju anksiozna reakcija, anksiozno-depresivni poremećaj (u kome postoje mešani simptomi anksioznosti i depresije ali ne ispunjavaju kriterijume za postavljanje dijagnoze jednog od ova dva stanja), opsesivno-kompulzivni poremećaj (anksioznost se manifestuje kada se osoba suprotstavlja opsesivnim mislima i prinudnim radnjama), generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj.

Postoje i anksiozne ličnosti kod kojih je anksioznost relativno trajna personalna karakteristika. Takvi ljudi imaju naviku da percipiraju stresne situacije kao nepremostive i jako ugrožavajuće a zatim da doživljavaju još snažnije osećanje anksioznosti.

Aksioznost, simptomi i lečenje na klinici - Dr Vorobjev

Kada je anksioznost patološka i zahteva lečenje?

Svi ljudi su ponekad u situaciji da osećaju strah, zabrinutost i tegobu. To su potpuno normalna, sveprisutna osećanja koja se javljaju u nekim situacijama koje su ugrožavajuće i nepredvidive.

Patološka anksioznost mnogo je više od toga i o njoj možemo govoriti kada su prisutni sledeći simptomi:

  • Osećanje anksioznosti koje „preplavljuje“ osobu
  • Iskrivljeno viđenje sebe, drugih i sveta
  • Nazadovanje u mišljenju
  • Nepredvidive emocionalne reakcije
  • Smanjeno zanimanje za spoljašnji svet
  • Neurotične i psihotične reakcije
  • Opadanje radne produktivnosti
  • Poremećen san
  • Poremećeni odnosi sa drugim ljudima.

Medikamenti mogu da pomognu i da opuste pacijenta a najčešće se koristi anksiolitici. U njih spadaju benzodiazepini, librijum, barbiturati, meprobamat. Poznati su i kao trankvilizatori.

Međutim, kada se medikamenti koriste za stabilizaciju psihičkog stanja, vrlo često dolazi do zloupotrebe benzodiazepina i zavisnosti koja nije nimalo naivna.

Lečenje zavisnosti od benzodiazepina spada u česte usluge koje pružamo u našoj bolnici.

Dr Vorobjev - Aksioznost, simptomi i lečenje na klinici

Lečenje anksioznosti u bolnici Dr Vorobjev

Tu smo da Vam pomognemo da uklonite simptome anksioznosti i eliminišete ovo neprijatno osećanje iz Vašeg života.

Uz pomoć naših psihologa i psihoterapeuta naučićete kako da identifikujete svoje strahove i način da ih prevaziđete. Negujemo individualni pristup svakom pacijentu i u odnosu na njega pravimo plan lečenja koji će dati najbolje rezultate.

Pregled sadržaja
Popunite upitnike

Ukoliko imate specifično pitanje za nas o bolestima zavisnosti ili psihičkim poremećajima molimo Vas da popunite online formular kako bi Vam specijalisti bolnice Dr Vorobjev dali najbolje odgovore.

Pregled sadržaja