Imam 36 godina, živim u malom mestu pored Rima. Kada sam imao pet godina, moja majka je rodila moju sestru. Nažalost, na porođaju je moja majka umrla. Već sa mojih osam godina se otac oženio drugom ženom. Ta žena me nikada nije prihvatila. A iskren da budem, nisam ni ja nju. Stalno mi je govorila da sam nesposoban, i raznorazne ružne stvari, a ja sam zauzvrat bio jako nestašan.
„Moji problemi sa supstancama su nastali iz porodičnih problema“
Bio sam mnogo ljut tokom svog detinjstva. I mnogo tužan. Moja maćeha je imala sina iz prvog braka, koji se osećao slično kao i ja. Tako da smo se nas dvojica udružili, i zajedno smo pravili svakojake nestašluke. Zajedno smo počeli i da pijemo, i koristimo marihuanu. Zajedno smo počeli i da koristimo heroin.
Zapravo, ne postoji droga koju nisam probao, ako ćemo iskreno. Bilo je tu svega, i sukoba sa policijom, i privođenja. Sa nekih trideset godina sam upoznao svoju suprugu i rešio da se promenim. Tako sam prestao i da koristim droge. Alkohol nisam smatrao za problem, i nastavio sam da pijem. Tako sam praktično jednu zavisnost zamenio drugom.
„Jednu zavisnost sam zamenio drugom“
U mojoj porodici se živi od proizvodnje vina, tako da je alkohol kod nas takoreći tradicija. I deda sa majčine, i sa očeve strane su umrli od posledica alkoholizma. Zbog svega toga, alkohol nikad nisam smatrao problemom. Pijem odavno, iskreno, i ne sećam se od kada. Nikada to nisam posmatrao kao problem, jer sam imao većih problema.
Tek pre tri godine sam počeo da shvatam da imam problem sa alkoholom. To sam shvatio jer sam počeo da pijem po dve litre vina dnevno. A paralelno sa povećanjem količine alkohola koju sam koristio, rasli su i moji problemi i svađe sa suprugom. Moja porodica je meni sve na svetu. Ne bih podneo da moja deca rastu bez mene, jer znam kako je rasti bez jednog roditelja. To je upravo i razlog što sam došao na kliniku.
„Želim da moja deca imaju oca koji će im biti uzor“
Želim da moja deca imaju oca. I to oca koji će im biti uzor. I želim da zaustavim tu tradiciju alkoholizma u mojoj porodici.
Plašio sam se malo lečenja, kao i procedura. Međutim, kada sam došao na vašu kliniku, shvatio sam da nemam čega da se plašim. Nijedna procedura nije strašna koliko su strašne suze moje dece. Osim toga, na klinici mi je svaka procedura unapred i detaljno objašnjena od osoblja, što je meni naročito prijalo. Imam samo reči hvale za kliniku Dr Vorobjev.
Sada mi je plan da se okrenem sebi i svojoj porodici. I da pokušam i da dovedem svog brata na lečenje.
