Lečenje zavisnosti od kokaina

Simptomi zavisnosti od kokaina

Kokain već nakon prvog konzumiranja izaziva promene poput rasta tolerancije i povećane reaktivnosti.

Kokain brzo gubi svoja dejstva ali kada se proba, stvara jaku želju da se što duže osećaju njegovi efekti.

Međutim, naredne doze ne izazivaju željene efekte i oni se smanjuju. Dolazi do gubitka kontrole nad svojim ponašanjem, troše se ogromne količine para i polako se stiže do ivice fizičke i psihičke devastacije. Kako se bliži binge (takozvana pijanka) čovek je sve bliži padu i dolazi do crash – a, stanja kokainskog mamurluka. Nakon toga, i telo i um traže odmor ali narušeni balans u organizmu sprečavaju čoveka da zaspi.

Zbog svega toga javlja se veliki psihofizički umor, nervoza, gubitak koncentracije, a sve ovo se asocira s nekom pretnjom, opasnom situacijom i predosećajem da će doći do nečega užasnog.

Kasnije faze odlikuju sumanute ideje proganjanja. Kod ljudi se javlja paranoja, proveravanje prostorija, motri se kroz prozor na ulicu iz straha da ih policija ne uhapsi, zaključavaju se vrata i traže se kamere i mikrofoni jer su zavisnici ubeđeni da ih neko prisluškuje.

Nakon ovog perioda paranoje dolazi do depresije, apatije i javljanja osećaja besmisla. Hrana postaje bezukusna a socijalizovanje s prijateljima nepotrebno, opada radni učinak a i hobiji se zanemaruju jer se gubi želja i energija za bilo kakvim aktivnostima.

Kokain postaje jedino što raduje čoveka i jedina motivacija da ponovo izađe sa društvom i konzumira drogu. Međutim, posle 2-3 dana nakon što prođu efekti kokaina sve je još teže nego ranije.

Kokainski ciklus

Ovako izgleda jedan od kokainskih ciklusa: 1-2 dana stalne upotrebe posle koje sledi tzv. crash, nakon koga se pojavljuju žudnja, depresija i vraćanje kokainu. Sa protokom vremena posledice postaju sve gore i javljaju se medicinski, socijalni i finansijski problemi a paranoja, nesanica i nervoza postaju trajne.

Konačno, čovek uviđa da mu upotreba kokaina ometa normalan život ali i pored toga ne uspeva da ostavi kokain i stalno mu se vraća.

Činjenice o kokainu:

• Čuveni doktor Sigmund Frojd je lečio svog prijatelja koji je bio zavisnik od morfina uz pomoć kokaina, ali su rezultati tretmana bili poražavajući. Na kraju je on postao zavistan, doživeo nervni slom i ubio se.
• Neki ljudi daju savete da se kokain zameni marihuanom, alkoholom, benzodiazepinima i drugim sedativima. Navodno, ovo će smanjiti anksioznost i poboljšati san a „najbolji“ izbor umesto kokaina je heroin. Na nesreću, postoje ljudi koji ga nude „na popustu“. Upravo ovako ljudi postaju zavisni od heroina.

Zdravstvene posledice uzimanja kokaina

Stalna upotreba kokaina rezultuje jako neprijatnim stanjima, npr. nervozom, razdražljivošću, promenama raspoloženja, nesanicom, paranojom, sumanutim idejama progranjanja, halucinacijama i pogoršanjem sluha. Postoje i ozbiljne medicinske komplikacije, a najčešće su srčani problemi (aritmija i infarkt miokarda), disajni problemi (bol u grudima, prestanak disanja), neurološki problemi (moždani udar, glavobolja) i stomačni problemi (bolovi u trbuhu, mučnina). Osim navedenih problema, javljaju se i poremećaji ponašanja, pojačani impulsi za kretanjem i pričanjem, nemogućnost da se sedi, povećana osetljivost na buku, stanje konfuzije i brzog umnog zamaranja i impotencija.

Učestala upotreba kokaina dovodi do srčanih oboljenja. Pre svega, dovodi do promena srčanog ritma, ubrzanog disanja, povišenog krvnog pritiska i povišene telesne temperature. Javljaju se fizički simptomi poput bolova u grudima, mučnine, zamagljenog vida, groznice, grčeva i kome. Zavisnici imaju običaj da kokain kombinuju sa ostalim psihoaktivnim supstancama kako bi smanjili njegov stimulišući efekat, a najčešća kombinacija je sa alkoholom.

Obe supstance menjaju budno svesno stanje kao i sposobnost rasuđivanja, a utiču i na reakciono vreme i zato nikako ne treba voziti u tom stanju, jer to može biti ekstremno opasno. Istraživanja pokazuju da kombinacija kokaina i alkohola dovodi do stvaranja cocaethylena, a njegovi efekti su duži i toksičniji od svake od ovih psihoaktivnih supstanci zasebno. Važno je znati da mešavina kokaina i alkohola može da dovede i do smrti.

Kokain i heroin u kombinaciji se nazivaju speedball, a uloga heroina je redukovanje neprijatnih simptoma koji nastaju kao posledica kokaina. Speedball je veoma opasan, jer može da dovede do zastoja srca ili disajnih organa.

Postoje različiti načini upotrebe kokaina, a svi imaju negativne posledice. Ušmrkavanje dovodi do gubitka čula mirisa, javlja se krvarenje iz nosa, otežano gutanje, promuklost, nadraženost sluzokože nosa, a sve ovo može da izazove hronično zapaljenja sluzokože nosne duplje.

Ukoliko se kokain unosi oralno, može se pojaviti crevna gangrena koja je praćena smanjenim protokom krvi.

Na kokain se može javiti i alergija, kao i na razne primese koje se nalaze u njemu. To ponekad može dovesti i do smrti. Takođe, kokain smanjuje apetit, a to rezultuje gubitkom u težini.

Lečenje od kokaina u bolnici Dr Vorobjev

Biohemijska kompenzacija predstavlja okosnicu tretmana i u toku ove faze saniraju se biohemijski i neurohemijski deficiti i disbalansi u telu i mozgu koji nastaju kao posledica zloupotrebe kokaina. Psihoterapija i farmakologija takođe spadaju u važan deo lečenja, kao i posebna ishrana koja se uvodi nakon što su obavljena sveobuhvatna laboratorijska ispitivanja.

Tokom trajanja tretmana ohrabrujemo i članove porodice da se uključe u program i tako podrže zavisnika.

Kada se zavisnost pojavi u porodici ona uvek remeti odnose u njoj i dovodi do promena u funkcionisanju. Zato ohrabrujemo porodicu da se angažuje jer od njene podrške zavisi i uspeh lečenja.

Faze u lečenju zavisnosti od kokaina

1. Dijagnostika Prva i jako bitna faza u lečenju, u toku nje se procenjuje fizičko i psihičko stanje pacijenta. Standardni dijagnostički pregled za procenu fizičkog stanja uključuje: urin test, opštu analizu krvi, biohemijsko ispitivanje krvi, EKG i pregled lekara interniste. Standardni dijagnostički pregled za procenu psihičkog stanja uključuje psihodijagnostiku (psihološke testove kojima se utvrđuje nivo zavisnosti, posledice zavisnosti po mentalno zdravlje, postojanje tragova psihičkih poremećaja, prisutnost depresije i stepen motivacije za izlečenjem). Nakon dijagnostike nalazi se razmatraju od strane lekarskog tima koji pravi strategiju i plan lečenja. Ukoliko se u nalazima primete znaci nekih hroničnih bolesti, ili faktori rizika, po potrebi se vrše dodatna ispitivanja i propisuje terapija. Pregledi koji se rade su MRT, EEG, ultrazvuk, rendgen, endoskopija, analize koncentracije medikamenata i narkotika, pregledi kardiologa, neurologa, endokrinologa… Ovo su sve dodatna ispitivanja koja ne ulaze u cenu paketa.
2. Početak lečenja Odnosi se na lečenje pomoću infuzija i Neuro Džet aparata. U sastav infuzija ulaze multivitamini, minerali i kompleks amino kiselina a sve to podstiče rad metabolizma, poboljšava apetit, a zavisniku se polako vraća snaga koja je potrebna da bi nastavio lečenje. Tretmani u našoj bolnici su intenzivni i veoma delotvorni. Neuro Džet aparat omogućava emitovanje električnih talasa koji su potpuno bezbolni, a regulišu proizvodnju endorfina i dopamina, kao i kod smanjenja simptoma apstinencijalne krize.
3. Lečenje psihičke zavisnosti Korišćenje averzivnih procedura, farmakohipnoze, psihoterapije, a prepisuje se i ibogain po proceni lekara.
4. Psihoterapija Ove metode koriste se za lečenje psihičke zavisnosti i pomažu pacijentu da izgradi odbrambeni mehanizam prema kokainu i želji da ga konzumira. Radi se uglavnom individualno a po potrebi i u grupi.
5. Averzivna terapija Pomaže da se stvori fizička averzija prema narkotiku i da se stvori gađenje prema njemu.
6. U toku celog lečenja pacijentima je na raspolaganju fizioterapija Koja daje sjajne rezultate. Potrebno je obnoviti telo kako bi moglo da prođe brojne procedure koje su neophodne u procesu oporavka. Fizioterapija pomaže kada je u pitanju oslobađanje od stresa, a ubrzava i protok krvi i delovanje terapije.
7. Posle svih tretmana obavlja se procena stanja pacijenta, napredak do kojeg se došlo tokom lečenja i analiza stanja pre i posle boravka u našoj bolnici.
8. Ambulantno lečenje podrazumeva mesečne kontrole Koje ulaze u program lečenja u trajanju od godinu dana i u tom periodu lekari analiziraju stanje pacijenta i po potrebi koriguju terapiju. Pacijenti mogu da pitaju sve što ih zanima i da podele svoje mišljenje sa lekarom. Ukoliko su pacijenti van zemlje i ne mogu da dođu na redovne kontrole, postoji mogućnost da se obrate telefonom ili mailom.

Ukoliko postoji potreba, nudimo i transport pacijenata od aerodroma ili stanice do bolnice, kao i povratak. Pomažemo stranim pacijentima da dobiju vizu ukoliko im je neophodna a ukoliko imaju pratnju, i ona može ostati u bolnici.

Naše stručno osoblje na raspolaganju je pacijentima 24 sata dnevno i sedam dana nedeljno. Naši lekari su sertifikovani anesteziolozi, psihijatri i psiholozi koji imaju od 10 do 25 godina iskustva. Vaša bezbednost i sigurnost nam je prioritet, objekat je pod video-nadzorom i o njemu brine angažovano obezbeđenje.