Lečenje poremećaja u ishrani

Šta su poremećaji u ishrani?

Nezdrav odnos prema unosu hrane, gde pojedinci vremenom počnu da uzimaju prevelike ili premale količine može se okarakterisati kao poremećaj u ishrani. Uprkos posledicama po zdravlje koje se mogu javiti, osobe neretko nisu u stanju da se iskontrolišu i nastavljaju sa ovim samodestruktivnim ponašanjem.

Vrste poremećaja u ishrani

Postoji više vrsta poremećaja u ishrani koji se mogu javiti, kao što su:

• Anoreksija
• Bulimija
• Poremećaj u ishrani kompulzivno prejedanje
• Ortoreksija (opsednutost određenim vrstama hrane)
• Emotivno prejedanje

Ipak, anoreksija i bulimija se najčešće javljaju i pogađaju najveći broj ljudi. Sada ćemo detaljnije govoriti o ovim vrstama oboljenja.

Anoreksija

Preveliki strah od gojenja i dobijanja telesne mase, praćen nedostatkom samopouzdanja i nerealnom slikom o sopstvenom fizičkom izgledu zove se anoreksija. Osobe koje imaju anoreksiju čine sve kako bi izgubile težinu, čak i kada to postane opasno po zdravlje. To uključuje upotrebu restriktivnih dijeta i unošenje minimalnih i nedovoljnih količina hrane.

Bulimija

Bulimija je stanje u kojem se osobe prejedaju, da bi ubrzo zatim uradili sve kako bi unetu hranu izbacili iz organizma, računajući povraćanje i prekomernu upotrebu laksativa. Ovakvo stanje takođe često ume izmaći kontroli i može biti jako štetno po organizam.

Uzroci poremećaja u ishrani

Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, pritisak okoline ali i postojanje određenih mentalnih oboljenja sve može doprineti javljanju poremećaja u ishrani. Kod ovakvih oboljenja, važno je reagovati što pre, jer se tada lakše mogu otkloniti sve prepreke ka zdravom životu i izbeći teže posledice.

Faktori rizika

Postoji niz faktora rizika koji mogu doprineti razvoju poremećaja u ishrani. Ovi faktori mogu uključivati kombinaciju genetskih, bioloških, psiholoških, socijalnih i kulturnih elemenata. Ipak, nijedan od ovih faktora ne predstavlja direktektnu indikaciju za razvoj ovakvih stanja.

Kako se dijagnostikuje poremećaj u ishrani

Pravilna dijagnostika ovakvih oboljenja može se odraditi tek nakon konsultacija i pregleda od strane stručnih lica u medicinskoj ustanovi. Važno je da osobe koje pate od poremećaja u ishrani potraže stručnu pomoć, kao što su terapija i medicinska podrška, kako bi se nosile sa svojim poremećajem i postigle zdrav odnos prema hrani i telu.

Simptomi i znaci poremećaja u ishrani

Kada se javi poremećaj u ishrani posledice mogu najpre biti viđene kroz fizičke promene, odnosno nagli gubitak ili uvećanje telesne mase, ali vremenom može doći i do psiholoških poteškoća i izmena u ponašanju. Sada ćemo obratiti dodatnu pažnju na sve simptome koji se mogu javiti.

Fizički simptomi

Poremećaj u ishrani može dovesti do sledećih fizičkih poteškoća:

• Nagli gubitak ili uvećanje telesne mase
• Umor i iscrpljenost
• Slabost mišića
• Povraćanje
• Oštećenja zuba
• Oštećenja ždrela i jednjaka
• Problemi sa probavom

Psihološki simptomi

Pored fizičkih simptoma, poremećaji u ishrani često prate i različiti psihološki simptomi. Evo nekoliko uobičajenih psiholoških simptoma koji se mogu javiti tom prilikom:

• Nisko samopoštovanje
• Loša slika o sebi
• Opsesivne misli
• Anksioznost
• Gubitak kontrole nad unosom hrane

Simptomi ponašanja

Pored svih navedenih simptoma, kod osoba koje su razvile ovaj tip problema, mogu biti primetni sledeći simptomi ponašanja:

• Samoizolovanost
• Iskrivljena percepcija o sopstvenom izgledu
• Osećaj nelagode oko hrane
• Bespomoćnost i ravnodušnost
• Samokažnjavanje

Ovo su samo neki od simptoma koji se mogu javiti, dok je cela lista simptoma znatno duža. Ukoliko sumnjate da ste razvili poremećaj u ishrani, javite se zdravstvenim radnicima radi dodatnih konsultacija.

Opcije lečenja poremećaja u ishrani

Ukoliko potraje poremećaj u ishrani lečenje u jednoj od klinika za poremećaje u ishrani može biti neophodno kako bi se osoba dugoročno izlečila. Ako pričamo o lakšim slučajevima, moguće je i samostalno prevazići nezdrav odnos sa unošenjem hrane, ali je i u takvim situacijama rad sa psihoterapeutom neophodno rešenje.

Medicinski tretman

Za poremećaj u ishrani terapija može uključivati kombinaciju stacionarnog i ambulantnog lečenja koje se bazira na stvaranju stabilnog psihološkog stanja i zdravog odnosa prema hrani. Na klinici Vorobjev u tu shvrhu se koriste brojne procedure psihostabilizacije, od kojih se najčešće sprovode psihoterapije, ali može se pribeći i korišćenju medikamenata i specijalnih medicinskih aparata.

Psihoterapija

Prevazilaženje fizičke potrebe za unošenjem prevelikih ili nedovoljnih količina hrane u podjednakoj meri je fizički i psihološki problem. Kada je u pitanju lečenje bulimije poremećaj ishrane druge vrste kao što je anoreksija ili pak poremećaj prejedanja, psihoterapija je jedina terapija koja je univerzalno primenjiva. Kroz rad sa psihoterapeutom, pacijenti uspevaju da oforme zdrav odnos prema hrani, iskontrolišu svoje štetne navike i dugoročno oforme mehanizme odbrane od vraćanja starom životu.

Stacionarno lečenje u odnosu na ambulantno lečenje poremećaja u ishrani

Razlika između ova dva pristupa lečenju je u okruženju u kojem se pacijent nalazi, ali ponajviše se ogleda u terapijama i metodama lečenja. Dok se u stacionaru pacijenti oslobađaju svojih loših navika i stvaraju zdrave navike, ambulantno lečenje je usmereno na očuvanje postignutih rezultata i privikavanje na nove životne okolnosti nakon lečenja.

Proces i stadijumi lečenja poremećaja u ishrani u klinici Dr Vorobjev

Sveobuhvatno lečenje bolesti kao što je poremećaj u ishrani zahteva stacionarni boravak pacijenta unutar naše ustanove. U toku oporavka, pacijenti mogu proći kroz sledeće faze lečenja:

1. Dijagnostika
2. Psiho dijagnostika
3. Psihoterapija
4. Bihevioralna terapija
5. Farmako terapija

Kada se stacionarni deo oporavka završi, pacijenti se vraćaju svojim svakodnevnim obavezama, ali i tada imaju pravo na redovne razgovore sa našim psihoterapeutima, kako bi došli do potpunog oporavka.

Da li je moguće sam se rešiti poremećaja u ishrani?

Ukoliko ne želite da dođete u jednu od klinika za lečenje poremećaja u ishrani i voleli biste sami da se izborite sa ovim problemima, znajte da je to moguće učiniti. Naravno, za razliku od bolničkog lečenja, taj poduhvat je daleko teži i rizičniji, pa se ipak preporučuje da se obratite medicinskom osoblju ako se sučavate sa ovakvim oboljenjima.

Prosečno trajanje tretmana za lečenje poremećaja u ishrani

Bilo da je u pitanju poremećaj u ishrani anoreksija, bulimija, ortoreksija ili drugi oblik ovog oboljenja, lečenje na našoj klinici se prilagođava potrebama i zdravstvenom stanju svakog pacijenta, a uobičajeno traje između 10 i 28 dana stacionarno, uz godinu dana praćenja stanja.

Delotvornost lečenja poremećaja u ishrani

Bilo koji poremećaj u ishrani nije za potcenjivanje, budući da može izazvati niz zdravstvenih posledica i pratećih oboljenja. Stoga se preporučuje da za poremećaj u ishrani lečenje bude sprovedeno što pre je moguće, a na našoj klinici uz moderne metode oporavka, više od 90% pacijenata uspevaju da pronađu način da prevaziđu sve probleme i stvore zdrave navike.

Troškovi lečenja poremećaja u ishrani

Ako smatrate da je za vaš poremećaj u ishrani lečenje u stručnoj ustanovi odgovarajuće rešenje, pozovite nas ili kontaktirajte sa nama preko mejla, a naši konsultanti će vam objasniti sve detalje u vezi sa tretmanima i procedurama koje se sprovode na našoj klinici.

Doktori

Doktori naše klinike uključuju specijaliste za lečenje zavisnosti, nutricioniste, fizioterapeute i drugo medicinsko osoblje kojima je u cilju da Vam pruži što bolje uslove za postizanje potpunog oporavka.

Patenti i sertifikati

Poremećaji u ishrani, ali i druga oboljenja kao što su bolesti zavisnosti se na našoj klinici uspešno leče već duže od 20 godina. Za to vreme, sakupili smo prava na više patenata kojima štitimo našu intelektualnu imovinu i jedinstvenost naših procedura.

Recenzije

1. Olivera I.

   „Bila mi je potrebna klinika za poremećaje u ishrani jer nisam mogla da iskontrolišem svoje opsesivno prejedanje. Ovde su mi objasnili da je za moj poremećaj u ishrani prejedanje bilo problem a ne moja krivica. Sada posle lečenja sam sve to stavio pod kontrolu.“

2. Mario G.

   „Nisam ni pretpostavio da bi za moj poremećaj u ishrani psihoterapija mogla biti toliko efikasna, ali dolaskom na ovu kliniku na proceduru psihostabilizacije sam shvatio da je mentalno zdravlje ključ svega. Kada sam shvatio da me muči bulimija nervoza simptomi krize i samokritičnost nisu nimalo pomogli situaciji. Zato i smatram da je dolazak ovde najbolja odluka koju sam doneo. Sam ne bih uspeo sve ovo da postignem, naročito ne u tako kratkom roku.“