Međutim, farmakološki gledano, alkohol se smatra anti-depresivom.
Legalnost alkohola olakšava kupovinu čim osoba ostane punoletna i stoga se lako zloupotrebljava. Alkohol je jedna od prvih psihoaktivnih supstanci koju mnogi ljudi koriste, zbog čega se smatra da je ulaz u svet droga. U stvari, jedna studija rađena 2012. godine pokazala je da se alkohol više koristi među mladim populacijama nego kanabis.
Ovo, u kombinaciji sa lakim pristupom i potencijalom adiktivnosti, predstavlja problem. Ovaj članak govori o zavisnosti od alkohola, identifikovanju i koracima za upravljanje simptomima i lečenjem. Pomoć za alkoholičare nikada nije predaleko.
Šta je zavisnost od alkohola?
Alkoholizam ili poremećaj upotrebe alkohola (AUD) se karakteriše kao zavisnost od alkohola. Ova zavisnost je obično fizička i psihološka. Kada je osoba zavisna od alkohola, telu je supstanca suštinski potrebna za normalno funkcionisanje.
Razvijanje zavisnosti od pića se odvija relativno lako u poređenju sa drugim supstancama. To se ne događa samo zbog dejstva ove supstance, već zbog široko rasprostranjene dostupnosti. Jedino ograničenje kupovine alkohola je zasnovano na starosti pojedinaca. Kada pojedinac postane punoletan, nema ograničenja za količine alkohola koje može da kupi.
Kada se zavisnost potpuno razvije, pokušaj odvikavanja od alkohola je težak. To je zbog toga što alkoholičar počinje da ima žudnju i simptome apstinencijalne krize kada pokušava da prestane. Dostupnost supstance uvečava rizik od recidiva.
Koji su simptomi i znaci zavisnosti od alkohola?
Alkoholizam obično ima određene karakteristike. Ovi znaci i simptomi zloupotrebe alkohola mogu se koristiti da bi se utvrdilo kada osoba ima problem sa pićem. Takođe mogu pomoći u samo-dijagnozi. Oni uključuje sledeće:
- Česta žudnja za alkoholom.
- Doživljavanje simptoma apstinencijalne tokom uzdržavanja od alkohola.
- Trošenje velike količine vremena i novca na alkohol i oporavljanje od njegovih efekata.
- Neizvršavanje obaveza na radnom mestu, u školi ili kod kuće zbog zloupotrebe alkohola.
- Uzimanje većih količina od prvobitno planiranog.
- Uzdržavanje od prethodno prijatnih aktivnosti da bi se omogućila upotreba alkohola.
- Neuspeh u prekidu ili smanjenju unosa alkohola čak i nakon što je osoba prepoznala da joj je potrebna pomoć sa alkoholom.
- Razvoj tolerancije na alkohol.
- Kontinuirana upotreba alkohola, čak i ako osetno pogoršava zdravlje.
- Kontinuirana upotreba alkohola čak i ako su prisutni problemi u odnosima.
- Korišćenje alkohola u situacijama u kojima može predstavljati rizik po život i zdravlje zavisnika i drugih.
Ovih 11 znakova deo su kriterijuma koje su istakli psiholozi. Ako je prisutno najmanje 2 simptoma u toku 12 meseci, toj osobi se može dijagnostikovati poremećaj upotrebe alkohola.
Koji su uzroci alkoholizma?
Česta upotreba alkohola izaziva niz promena u mozgu i njegovim neurotransmiterima. To menja način oslobađanja neurotransmitera poput dopamina i serotonina. Oni su važni za sistem nagrađivanja.
Nekoliko pojedinaca može da pije istu količinu alkohola, ali neće svi razviti poremećaj upotrebe alkohola. To je zato što određeni faktori utiču na to da neki ljudi imaju veće predispozicije za razvoj poremećaja. Ti faktori su:
- Genetska predispozicija
- Faktori okoline
- Početak upotrebe alkohola u ranim godinama
- Istorija zavisnosti ili upotrebe droga
- Prethodno dijagnostifikovane mentalne bolesti
- Trauma u ranom detinjstvu
Koji su efekti zloupotrebe alkohola?
Ljudi koji piju alkohol žele mnoge njegove efekte. Međutim, pored ideje da je alkohol bezbedan, postoji nekoliko kratkoročnih i dugoročnih neželjenih efekata na koje treba obratiti pažnju. Ovi neželjeni efekti, posebno dugoročni, pokazuju zašto bi ljudi trebalo da potraže pomoć pre nego što bude prekasno.
Kratkotrajni neželjeni efekti zloupotrebe alkohola
Kratkoročni efekti zloupotrebe alkohola najbolje se vide kod osobe koja je u alkoholisanom stanju. Međutim, opšti obim primećenih simptoma zavise od problema sa kojima se osoba suočava. To uključuje sledeće pojave:
- Oštećena kognitivna funkcija
- Loša sposobnost donošenja odluka
- Loša koordinacija
- Nerazgovetan govor
- Nesvestica
- Mučnina
- Povraćanje
U izuzetno visokim dozama alkohol može dovesti do fatalnog ishoda. Takođe može izazvati neke vrlo ozbiljne neželjene efekte. Ovo još jednom naglašava neophodnost dobijanja pravovremene pomoći. To uključuje:
- Respiratornu depresiju
- Znatno smanjenu srčanu aktivnost
- Anterogradna amnezija
- Gušenje
- Smrt
Dugotrajni neželjeni efekti zloupotrebe alkohola
Kada se koriste dovoljno dugo, neželjeni efekti zloupotrebe alkohola dostižu nesrećnu težinu. Može nepovratno oštetiti nekoliko sistema u telu. Čak i nakon što zavisnik od pića dobije pomoć kod alkoholizma, neki od ovih efekata su možda već prisutni. Ovi uključuju:
- Oboljenja jetre: Poznato je da alkohol ima značajne efekte na jetru. Alkoholna bolest jetre uključuje alkoholni hepatitis, cirozu i masnu jetru.
- Oštećenja centralnog nervnog sistema: Ovo može rezultirati značajnim oštećenjima mozga. Takođe se mogu javiti lezije i druge abnormalnosti.
- Kardiovaskularni problemi: Bolest srca, šlog (moždani udar), hipertenzija.
- Mentalna oboljenja: Depresija, anksioznost, napadi panike, šizofrenija.
- Reproduktivni problemi: Alkohol je poznat kao teratogen. To jednostavno znači da je verovatno da će prouzrokovati urođene nedostatke kada ga koristi trudnica.
- Hronična oboljenja: Hronični pankreatitis, povećani rizik od nekih vrsta karcinoma, poput raka orofarinksa i jednjaka.
Lečenje i pomoć kod alkoholizma
Odvikavanje od alkohola može biti dugoročno veoma teško, jer je iskušenje gotovo uvek prisutno, bez obzira na to gde se osoba nalazi. To zavisnicima otežava odluku da prestanu da piju. Kad to shvate, nađu se u potrazi za najboljim tretmanima za alkoholizam.
Srećom, postoji mnogo mogućnosti kada je u pitanju lečenje alkoholizma. One uključuju programe lečenja zavisnosti od alkohola.
Period detoksikacije je vreme kada se osoba uzdržava od uzimanja alkohola, dok im se supstanca uklanja iz sistema. Sledi rehabilitacija zbog zloupotrebe alkohola koja ima za cilj da se pozabavi socijalnim aspektima zavisnosti i popravi zaostalu štetu. Različite terapijske metode služe kao sredstvo za sprečavanje da pojedinac vidi alkohol kao rešenje bilo kakvih problema.
Ozbiljnost zavisnosti može odrediti koliko će dugo trajati oporavak od alkohola. U blažim ili umerenim slučajevima, sedmodnevni program lečenja od alkohola trebalo bi da bude dovoljan za lečenje alkoholizma. Ako 7 dana nije dovoljno za oporavak od alkohola, tada su dostupni i 10-dnevni programi lečenja.
Faze lečenja zavisnosti od alkohola
Dijagnostika – prva i jako bitna faza u lečenju, u toku nje se procenjuje fizičko i psihičko stanje pacijenta. Standardni dijagnostički pregled za procenu fizičkog stanja uključuje:
- urin test
- testove na hepatitis B i C, HIV infekciju
- opštu analizu krvi
- biohemijsko ispitivanje krvi
- EKG
- pregled lekara interniste.
Standardni dijagnostički pregled za procenu psihičkog stanja uključuje psihodijagnostiku (psihološke testove kojima se utvrđuje nivo zavisnosti, posledice zavisnosti po mentalno zdravlje, znaci psihičkih poremećaja, prisutnost depresije i stepen motivacije za izlečenjem).
Nakon dijagnostike nalazi se razmatraju od strane lekarskog tima koji pravi strategiju i plan lečenja. Ukoliko se u nalazima primete znaci nekih hroničnih bolesti ili faktori rizika po potrebi se vrše dodatna ispitivanja i propisuje terapija. Pregledi koji se rade su MRT, EEG, ultrazvuk, rendgen, endoskopija, analize koncentracije medikamenata i narkotika, pregledi kardiologa, neurologa, endokrinologa… Ovo su sve dodatna ispitivanja koja ne ulaze u cenu paketa.
Detoksikacija – u zavisnosti od rezultata koje pruži dijagnostika, za svakog konkretnog pacijenta bira se najadekvatnija metoda detoksikacije organizma od alkohola koja će najbolje otkloniti sve neprijatne i opasne simptome apstinencijalne krize.
Kada se alkohol konzumira duže vreme i u velikim količinama, pri prestanku zloupotrebe alkohola javlja se rizik od alkoholnog delirijuma i epileptičnog napada. Zato je detoksikacija jako bitna i nije stvar samo u infuzijama, vitamninima hepatoprotektorima, aminokiselinama nego i u kompleksu preparata koji štite mozak, normalizuju rad srca, jetre, bubrega i perifernog nervnog sistema.
Psihostabilizacija – kada prođe apstinencijalni sindrom, zavisnost ne prolazi. Nastupa ključna faza u kojoj se stvara negativan odnos prema alkoholu i on prestaje da bude privlačan, a pacijent počinje da se prijatno oseća kada je trezan. Ovo se postiže pomoću sledećih procedura:
- Averzivna terapija omogućava stvaranje odbojnosti prema alkoholu na podsvesnom nivou, stvara se negativni odgovor na miris i ukus alkohola.
- N.E.T. terapija uklanja disbalans zadovoljstva izazvan preteranom upotrebom alkohola.
- Transair terapija je specijalna procedura koja umanjuje psihičku napetost, nervozu, reguliše promene raspoloženja, apetit i nesanicu. Ova terapija dovodi do normalizacije funkcija moždane hemisfere.
- Psihoterapija.
Farmakološka blokada u vidu Disulfirama je predviđena za kraj lečenja. Blokada je bitna komponenta i pomoću nje se održavaju rezultati lečenja. Disulfiram je lek koji izaziva neprijatnu reakciju kada se uzme alkohol i postoji u vidu tableta, implanta i depo-injekcija. Preporučuje se da pacijenti 12 meseci budu zaštićeni Disulfiramom.
Anti-recidivna ambulantna podrška je ključna da bi lečenje bilo potpuno uspešno. Pacijent i njegova porodica najmanje godinu dana treba da održavaju kontakt sa bolnicom. Neophodno je da se poštuju pravila ambulantnog lečenja, da se izmeni stil života, da se uzima propisana terapija i da se redovno dolazi na kontrole.
Kako započeti sa lečenjem od zloupotrebe alkohola?
Uobičajena priroda alkohola čini da je on adiktivna supstanca sa pogubnim posledicama. Čak i zavisnicima koji pokušavaju da prekinu može biti teško. Pomoć kod alkoholizma zahtevaće posvećenost i savetovanje o zloupotrebi alkohola. Postoje programi za lečenje poremećaja upotrebe alkohola koji to mogu pružiti alkoholičarima. Pronalaženje programa lečenja od alkohola je pravi korak koji treba preduzeti, a tim korakom zavisnik kreće na put ka zdravom životu.
