Lečenje bulimije

Šta je bulimija?

Kada govorimo o poremećajima ishrane, ne možemo da, pored anoreksije, zaobiđemo bulimiju. Kako prepoznati bulimiju, kod koga se najčešće javlja i koji su to bulimija uzroci – pitanja su na koja je važno dobiti odgovor.

I anoreksija i bulimija predstavljaju ozbiljne psihičke poremećaje koji mogu biti opasni po život. Međutim, iako se oba odnose na poremećaj ishrane, veoma se razlikuju. Dok anoreksija predstavlja potiskivanje nagona i potrebe za hranom, bulimija je prekomerno odavanje hrani. Neretko je prate i alkoholizam, promiskuitetno ponašanje, korišćenje droge. Nakon epizoda prejedanja, osoba nasilno izaziva povraćanje i izbacuje svu hranu.

Vrste bulimije

Bulimija bolest je psihički poremećaj bulimia nervosa, najčešće se javlja kod osoba ženskog pola i to u periodu od 18. Godine i kasnije. Kada govorimo o vrstama bulimije, razlikuju se:

1. Purgativna bulimia nervosa
2. Neprurgativna bulimia nervosa

Dok prvi oblik bulimije prate epizode unošenja velikih količina hrane, a nakon toga sledi nasilno povraćanje, tzv. ,,čišćenje”, kod nepurgativne bulimije nema povraćanja. Međutim, zajedničko je što osoba kod oba oblika unosi velike količine hrane. Kod nepurgativnog oblika bulimije nema ,,čišćenja”, tj izazivanja povraćanja.

Restriktivne epizode javljaju se u drugim oblicima, a najčešće je u pitanju neumerena fizička aktivnost koja iscrpljuje telo ili dugi periodi uzdržavanja od hrane, tako reći gladovanja. Procenjuje se da od purgativnog oblika bulimije boluje čak 80-90% pacijenata, ali treba uzeti u obzir da se nepurgativni oblik teže dijagnostikuje i potrebno je mnogo više vremena.

Uzroci bulimije

Budući da je u pitanju psihički poremećaj, i uzrok je psihičke prirode. Najčešće se kao uzroci navode traume, stresne situacije i zapostavljanje u detinjstvu. Sukobi unutar porodice, ali i zlostavljanje, psihičko, fizičko i seksualno, u vezi su s kasnijom pojavom ove bolesti. Većina psihoterapeuta govori o patološkoj potrebi za kontrolom kod osoba kojima je dijagnostikovan poremećaj u ishrani. Posledice bulimije najpogubnije su po fizičko zdravlje pacijenta, ali koren problema leži u psihičkom životu pacijenta.

Faktori rizika

U najvećem riziku da obole od bulimije su osobe ženskog pola, i to je najviše zabeleženih slučajeva od 18. Godine života. Koliko god nepopularno zvučalo, ali i sociokulturni ideal ženskog tela ima uticaja na izrazito kritičku sliku svog tela. Neretko kod osoba koje boluju od bulimije, postoji i istorija anoreksije. Međutim, dok oboleli od anoreksije imaju vidan manjak kilograma, oboleli od bulimije imaju normalnu telesnu težinu ili višak kilograma.

Kako se dijagnostikuje bulimija

Po prijemu kod lekara, pored pitanja na koja pacijent treba da odgovori, postoje i jasni fiziološki znaci da se osoba suočava s ovim poremećajem ishrane:

• Pregled zuba (oštećena gleđ usled kiseline, pojava karijesa i upala desni)
• Ispucali krvni sudovi u očima (od naprezanja prilikom povraćanja)
• Suva usta
• Ranice i posekotine na jagodicama prstiju
• Nalaz krvi koji pokazuje dehidrataciju

Simptomi i znaci bulimija

Iako je ponekad teško uočiti da se neko nama blizak suočava s ovim poremećajem, bulimija lečenje može da započne ukoliko na vreme uočimo prve znakove i simptome. Bilo da se radi o promenama u ponašanju, naglim i čestim promenama telesne težine, iznenadnim odlascima u toalet nakon obroka, bulimija simptomi se očitavaju na psihološkom, fizičkom planu, ali i kroz ponašanje.

Opcije lečenja bulimije

Bulimija lečenje odnosi se, kako na fizički, tako i na psihički oporavak osobe. Bulimija može životno ugroziti pacijenta ukoliko se na vreme ne pruži neophodna pomoć, a bolest je takva da se sporije i teže dijagnostikuje. Nakon toga sledi pitanje kako izlečiti bulimiju i koji je pristup najefikasniji.

Kada je pacijent vitalno ugrožen, primat u lečenju je da se stabilizuje i uspostavi normalno funkcionisanje organizma. Nakon toga, zajedno s psihijatrom i psihoterapeutom, radi se na suštinskom problemu – lečenju bulimije. Opcije porodične, grupne i individualne psihoterapije pokazale su se kao najefikasnije. Pored toga, uključivanje farmakoterapije predstavlja standardni proces lečenja.

Medicinski tretman

U skladu s dijagnostikom i načinom lečenja psihijatar će odrediti optimalnu farmakoterapiju. Bulimija lečenje najčešće uključuje antidepresive. S druge strane, bulimija lečenje terapija obuhvata i terapiju lekova i intenzivan rad s psihoterapeutom.

Psihoterapija

Veoma efikasan način suočavanja s ovim problemom je bulimija psihoterapija. Najčešće se radi s porodicom i pacijentom zajedno, tu se otvaraju i rešavaju problemi unutar zajednice koji su potencijalno i doveli do ovog poremećaja. Pacijentima su blagotvorne i grupne terapije jer se susreću s ljudima s kojima dele isti problem, osećaju se manje usamljenima i lakše dele svoje nedoumice i probleme.

Mada, najvažnija je kognitivno-bihevioralna terapija. Bulimija posledice na duševni život osobe najbolje se uočavaju i rešavaju na ovoj vrsti psihoterapije. Osoba radi na tome da popravi svoj odnos prema telu, odnos prema hrani i gladi, ali i da nauči kako da se ponaša u stresnim i kriznim situacijama koje su najčešće okidači za nove epizode prejedanja i čišćenja.

Stacionarno lečenje u odnosu na ambulantno lečenje bulimije

Koliko god bio dug proces, bulimija lečenje obuhvata i boravak u bolnici. Dok su hospitalizovani, pacijentima se pruža sva potrebna psihofizička pomoć i lekarska nega. Sam boravak u bolnici ima svoje faze lečenja, čitav proces je organizovan tako da se na optimalan način izvrši detaljna i precizna dijagnostika, uspostavi prava terapija lekovima i stvori osnova za prihvatanje novih obrazaca ponašanja.

S druge strane, lečenje se ne završava boravkom u bolnici, sledeća tri meseca, kroz rad s psihijatrom i psihoterapeutom, pacijentu se daje podrška. Redovne kontrole, razgovori i redukovanje terapije tu su da bulimija lečenje bude trajno uspešno.

Proces i stadijumi lečenja bulimije u klinici Dr Vorobjev

Bulimija lečenje Beograd moguće je na Klinici dr Vorobjev i obuhvata program psihostabilizacije. U odnosu na bolesti zavisnosti, lečenje bulimije poremećaj ishrane obuhvata i samim tim se razlikuje. Proces lečenja sastoji se iz nekoliko etapa, a ukratko uključuje detaljnu dijagnostiku, uspostavljanje psihofarmakoterapije i redovne kontrole. Hospitalizacija i ambulantno lečenje predstavljaju dve osnovne faze, a one uključuju:

• Dijagnostika, procena stanja od strane tima psihijatara
• Proširena psihološka psihodijagnostika
• Psihofarmako terapija, uključujući principe ortomolekularne psihijatrije uz integrativni pristup
• Svakodnevni tretman sa ruskim aparatom „Transair“
• Psihoterapija i psihoedukacija
• Svakodnevna infuziona terapija, koja ubrzava proces psihostabilizacije
• Farmakološke hipnoze po potrebi, sve u cilju mobilizacije unutrašnjih resursa i promene pogleda na postojeći problem, kao i produbljivanje uvida u problem.
• Završna evaluacija stanja uz procenu rizika od vraćanja simptoma kao i razradu preventivnih mera.

Da li je moguće sam se rešiti bulimije?

Uslovno rečeno, rekli bismo da je u teoriji moguće. Međutim, praksa je pokazala potpuno drugačiju sliku. Borba s ovim teškim poremećajem ishrane nemoguća je bez stručne pomoći lekara, psihijatara i psihoterapeuta. Uz njihove smernice i pravu terapiju šanse za izlečenje daleko su veće u odnosu na samostalne pokušaje. Prvi simptomi bulimije važno je uočiti ih na vreme jer je neretko prate i depresija i suicidalne misli.

Prosečno trajanje tretmana za lečenje bulimije

Bulimija lečenje Beograd na Klinici dr Vorobjev obuhvata hospitalizaciju i ambulantno lečenje. Kada je reč o boravku u bolnici, obično traje od dve nedelje do mesec dana, ali o tome odlučuju lekari u zavisnosti od stanja pacijenta i ozbiljnosti same situacije.

Delotvornost lečenja bulimije

Ukoliko se na vreme i uz stručnu pomoć pristupi ovom problemu, bulimija lečenje Beograd na Klinici dr Vorobjev veoma je efikasno. Pacijentu je omogućena sva podrška i stručna pomoć, kao i savremeni pristupi ovom problemu. Ako bismo govorili u procentima, mogli bismo da kažemo da je preko 90% naših pacijenata uspešno rešilo svoj problem.

Troškovi lečenja bulimije

Bulimija lečenje predstavlja individualan proces, pa je takav i postupak lečenja, usklađen sa svakim pacijentom i njegovim stanjem. Kada govorimo o troškovima lečenja, odgovor na to pitanje, kao i sva druga u vezi s lečenjem, možete dobiti od medicinskih savetnika koji su stalno dostupni.

Doktori

Bez stručnosti i profesionalnog pristupa lekara nema efikasnog programa lečenja. Lekari na klinici dr Vorobjev postavljaju standarde kada su u pitanju bolesti zavisnosti, ali i program psihostabilizacije. Bulimija lečenje je dugotrajan i složen proces, uključuje rad vrhunskih psihijatara i različitih psihoterapeuta koji primenjuju najuspešnije pristupe pacijentima.

Patenti i sertifikati

Najveći uspeh je svakako kada lekari pruže adekvatnu pomoć pacijentima i uspešno okončaju program lečenja, ali isto tako i različite organizacije i zajednice prepoznaju uspeh Klinike dr Vorobjev. Nagrade, priznanja dolaze kao formalna potvrda svega što su uradili na polju lečenja zavisnosti i psihičkih poremećaja. Način lečenja, program hospitalizacije, kao i naknadna, ambulantna podrška pokazali su se kao najuspešniji. Svaki tretman i program lečenja su sertifikovani, priznati i odobreni od strane organizacija zaduženih za to.

Recenzije

1. Mirsada I.

   „Dijete, pa uživanje u hrani, višak kilograma, zatim nezdravo mršavljenje bili su moj začarani krug. Ne znam kako sam došla do toga da sebe nasilno teram na povraćanje, ali bila sam ubeđena da je to moj način da kontrolišem sve- svoje telo, to kako me vide drugi, ali i ja samu sebe. Bulimija nervoza simptomi došli su polako, ali sigurno, upadala sam postepeno u tu bolest.

   Na kraju sam završila s ozbiljnim oštećenjem bubrega, aritmijom i naravno da sam uništila svoje zube. Na Klinici dr Vorobjev sam sve opet učila – kako da se pravilno hranim, kako da gledam na hranu, ali i kako da se nosim sa situacijama koje su me dovele do toga da budem i životno ugrožena. Što se mene tiče, oni su mi spasili život, bez tog lečenja znam kako bih završila.“

2. Aleks G.

   „Zdrav život, treninzi, pa onda izgladnjivanje i besomučni treninzi – tako je izgledao početak moje bolesti. Nikada nisam osećala da imam podršku porodice, mučila sam se sa tim kako vidim sebe, jesam li dovoljno dobra, a ovaj deo sam mogla da kontrolišem, izgledalo je jednostavno. Međutim, u sve se polako uplela i upotreba narkotika, zatim je došao i alkohol i završila sam u bolnici.

   Muslim da je to bio prelomni trenutak, nakon toga sledi lečenje u Klinici dr Vorobjev, odvikavanje i psihostabilizacija. Kad sam završila program lečenja, osećala sam se uplašeno, ali spremna i odlučna da se suočim sa svime što me čeka. Zahvaljujući lekarima, a naročito mom psihijatru, ja sam i uspela u tome, izborila sam se i osećam se ponosnom na sebe.“