Imam 38 godina, živim i radim u Srbiji, Beogradu. Živim sa verenicom, devojkom koju sam upoznao kroz posao i u koju sam se mnogo zaljubio. Završio sam fakultet i bavim se poslom koji volim. Imao sam bezbrižno detinjstvo. Roditelji su mojoj mlađoj sestri i meni dali puno. Pre svega iskustva kroz različita putovanja i kroz život u inostranstvu. Pitate se odakle ja na lečenju…
Kažu da se u svet droge dolazi zbog problema u porodici u detinjstvu, kao što možete da zaključite to nije moj slučaj. Na lečenju sam pre svega zbog moje verenice koja zna celu priču. Drugim delom zbog roditelja, koji mnogo pate zbog mene. Pate, a ne znaju koji je moj stvarni problem, oni misle da je moj problem alkohol. A moj problem je daleko veći, a to je kokain. Dugo već znam za kliniku, ali nisam bio spreman da započnem lečenje. Ali da počnem iz pocetka.
Naime, moj otac je kao direktor firme bio angazovan na poslu u Alžiru, gde smo živeli nekoliko godina. Neprocenjivo iskustvo. Na početku mi je bilo teško jer nisam znao jezik, ali brzo sam se snašao i uživao u internacionalnoj školi. Po povratku u Srbiju, shvatio sam da sve radim u inat roditeljima.
„Sada shvatam da je teranje inata roditeljima moglo puno da me košta.“
Upisujem srednju školu koju ne želim, samo da ne bih upisao školu koju je otac želeo. Završavam je sa odličnim uspehom i upisujem fakultet. Naravno, opet iz inata nešto što ne želim, jer je tata insistirao na fakultetu koji je on završio. Srećom, završio sam fakultet koji sam izabrao i u međuvremenu ga zavoleo. Danas se bavim poslom kojim volim. Završio sam fakultet i otvorio svoju firmu. Sada shvatam da je teranje inata roditeljima moglo puno da me košta. Na moju sreću, nije.
Kao i svaki tinejdžer, krenuo sam pred kraj osnovne škole da pijem. Napio sam se u sedmom razredu osnovne škole u diskoteci sa drugarima. Nakon toga, pio sam samo na žurkama. Prvo pijanstvo koje me dovelo do black out-a bilo je na prvoj godini fakulteta, kada sam mešao pivo i koktele.
Ne znam kako, izjutra sam se probudio u komšijinoj kuci. Od tada, popijem ponekad špricer i prestajem čim osetim da me hvata. Marihuanu sam tokom srednje škole konzumirao skoro svakodnevno. Na početku studija, uz marihuanu krećem da konzumiram i kokain. Razlog je bio raskid sedmogodišnje veze i moja nemogućnost da se sa tim izborim.
Videvši da ću upasti u veliki problem, dobrovoljno odlazim u vojsku i imam period apstinencije od 6 godina. Tada sam imao povredu i prelom noge na 2 mesta, kada se vraćam marihuani, a 2 godine nakon toga i kokainu. Količine koje sam koristio su bile 2,5-3 grama dnevno.
„Nisam više živeo normalan zivot. Paranoje su me ubijale.“
Nisam više živeo normalan zivot. Paranoje su me ubijale, nikome se nisam javljao na telefon, skrivao sam se od svih. Svi su počeli da mi smetaju, smetaju mi ljudi, glasovi, bilo čija prica, sve je počelo da mi smeta. Počeo sam da guram od sebe pozitivne ljude i da se okrećem negativnima.
U poslednje vreme potrebu za samoćom postizao sam odlaskom u kazino, gde sam, čini mi se, pravio sebi još jedan ozbiljan problem. Odlascima u kazino trošio sam puno novca, počinjao da upadam u dugove, iako sam puno radio i zarađivao. Ono što me često mučilo bilo je to što pored toga što zarađujem poprilično, nemam nikakve uštedjevine. Ljutilo me to što dileri zarađuju na meni i što ispadam naivčina. I onda sam shvatio da mi je kokain veliki problem, da će me verenica napustiti, da neće sa mnom porodicu, da roditelje puno sekiram a i da ja više ne želim takav zivot.
I onda sam došao na kliniku. Boravak mi je doneo toliko toga. Verenica se pita šta ste to uradili sa mnom. Ne prepoznaje me. Procedure koje sam imao su mi pomogle da o svemu razmišljam. Razgovori sa mojim psihologom su doprineli da doprem do sebe i dam sebi odgovore na mnoga pitanja. Sve je sada lepše, jasnije, lakše. Klinika mi je pomogla puno i preporučio bih je svima sa sličnim problemima.
