Dugogodišnji sam zavisnik. Znam, da mi više niko ne veruje da je ovaj put poslednji. U nekom trenutku i sama sam posumnjala. Plašila sam se da dođem na kliniku ponovo. Sramota me je od tih ljudi koji su se maksimalno trudili da mi pomognu. Kod njih se osećam kao u drugoj kući, zbog iskrene brige koja mi daje osećaj sigurnosti. Žao mi je što sam ih lagala…na neki način nesvesno, ali ponekad i svesno. To je bio glavni uzrok mog višegodišnjeg problema i recidiva.
„Drogu sam počela da koristim kao beg od svih tih neprijatnih osećanja.“
Ne volim da govorim o svom detinjstvu. Ne volim da krivim druge za moje drogiranje. Jer na kraju, ljuta sam na sebe. Ali svakako da je detinjstvo uticalo na razvoj mene kao ličnosti. Moj odnos sa majkom nije nikada bio dobar. Znate ono kada vas neko konstantno sputava, govori kako nećete postati ništa u životu. E onda dobijete doživljaj da ste nesposobni za sve i da ne vredite. Postanete besni i ljuti, a potiskujete, jer ipak u isto vreme i volite svoju majku. Drogu sam počela da koristim kao beg od svih tih neprijatnih osećanja.
Bila sam na lečenju nekoliko puta zbog heroina. To sam predstavila kao glavni problem. Zapravo od kokaina je sve počelo. Svaki dan je skoro isti, dosta posla, odgovornosti i briga, bila mi je potrebna stimulacija. Uzimala sam kokain ujutru, da se razbudim. Tako sam lakše funkcionisala na poslu i borila se sa brigama. Naravno, vrlo brzo je sve to postalo svakodnevno. Nakon kokaina, počela sam da vremenom uzimam i heroin. Uzimala sam da se spustim, da se rešim onih neprijatnih simptoma. A onda sam nastavljala da ga konzumiram, zbog fizičke zavisnosti.
„Podsvesno sam ostavljala sebi prostor za drogu.“
U prvom pokušaju lečenja na klinici su me vratili u odlično stanje i očistili od opijata. Njihove procedure su mi pomogle da se vratim u normalno stanje. Ono što je bilo do mene, jeste negiranje problema sa kokainom. Lagala sam da se desilo samo par puta. Iako su me svakako upozoravali na rizike od kokaina, nisam ih slušala. Nikada zapravo nisam priznala. Ne znam da li sam tada lagala sebe ili njih, jer pomalo sam i verovala sebi u tom trenutku. Time sam ostavila sebi prostor da ponovo uzmem kokain.
„Sada po prvi put nisam lagala sebe i druge!“
Sada kada sam se ponovo javila i razgovarala sa psihologom, osetila sam potrebu da kažem istinu. Prvi put nisam lagala. Tako sam i dobila odgovarajući tretman. Procedure su jako efektivne, pomogle su mi da se rešim te psihičke želje za kokainom. Osetila sam prvi put pravi mir u sebi. Niko ne voli bolnice, ali na klinici Vorobjev imam drugačiji doživljaj. Tome doprinosi osoblje najviše, posmatraju te kao čoveka pre svega. I naravno, procedure koje obavljaju profesionalno.
„Svako odbijanje droge daje vam sve veće zadovoljstvo!“
Shvatila sam da treba da poslušam sve njihove preporuke i savete. Jedino tako sam došla do uspeha. Nema veće sreće kada nakon toga možete da kažete drugima “NE”. Svako odbijanje droge daje vam sve veće zadovoljstvo i počnete u tome da uživate. Tek sada osećam mir i zadovoljstvo, kada nisam ostavila sebi ni malo prostora za recidiv. Hvala celom timu na klinici Vorobjev, koji mi je pomogao da vratim sebe. Neprocenjivo je vreme koje provedete sa svojom porodicom. Droga vam sve to oduzme. Toliko toga još želim da ostvarim. Ja sam sanjar, a droga je gasila sve moje istinske želje i snove. Sada mi je klinika otvorila novi put do mojih želja. Biću im zahvalna na tome do kraja života.
