Kad pomislite da postoji pravilo koji ljudi postaju alkoholičari, verujte nema. Nisam u kategoriji onih kojima je detinjstvo bilo teško. Za mene je to bio najlepši period. Voleo sam društvo, aktivnosti, školu, jednostavno bio sam veselo dete.
Kasnije, odrastete. Život postane ozbiljniji. Počinjete da se bavite ozbiljnim poslom. Okruženje potpuno odobri alkohol. Počnete da pijete pivo uz posao. Opuštate se i pravite šalu u početku od toga. Iskreno, nastavio sam da pijem jer sam voleo. Jednostavno sam uživao u tome. Kada me je piće uzelo pod kontrolu, vrlo brzo, otišao sam na lečenje.
Nakon lečenja, bio sam par godina u apstinenciji, a onda nas je sve zajedno zadesila ista stvar. Korona. Život se potpuno promenio u svim aspektima. Usledila su različita ograničenja, izlaženje iz kuće, smanjeno druženje. Na posao se više nije išlo, počeo sam da radim od kuće. Sve više sam bio vezan za ekran kompjutera. Ista poza svaki dan. Postepeno sam upadao u depresiju.
„Toliko sam smršao da je sestra govorila kako sam nestao.“
Polako sam počeo da gubim energiju, nisam se kretao. Izgubio sam volju i da izlazim sa prijateljima, kada je to bilo moguće. Raspoloženje mi je bilo potpuno sniženo. Izgubio sam apetit. Toliko sam smršao da je sestra govorila kako sam „nestao“. Tako sam u celoj toj situaciji počeo ponovo da pijem. Nije opravdanje. Popio sam prvo jedno pivo i shvatio da uživam u tome. Onda sam naravno nastavio i nisam mogao da stanem. Došlo je do 10-12 piva svakodnevno. Nisam mogao sam da se izborim, bila mi je potrebna pomoć.
Došao sam na kliniku Vorobjev, jer sam čuo od mnogih da je to najbolja klinika u Srbiji, a sigurno i šire. Kako je jedna doktorka rekla, došao sam kao „visibaba“, a na kraju sam postao „vođa“. U početku sam bio depresivnog raspoloženja, slabo sam jeo, otežano sam se kretao. Nisam imao energiju i snagu.
„Na kraju lečenja, vratile su mi se volja i energija.“
A onda smo počeli sa procedurama koje sam rado prihvatio, što mi je mnogo značilo. Sve su mi one pomogle da prođem kroz psihološki proces ostavljanja alkohola. Uz naravno svakodnevnu medicinsku negu i infuzije, koje su mi pomogle da se vratim u normalno fizičko stanje. Imao sam i svakodnevne razgovore sa psihologom.
Nisam mogao da verujem da ću se osećati lepo na lečenju, što mnogo znači kada lečite depresiju i alkoholizam. Ophode se prema vama jako ljubazno, pružaju vam veliku brigu i to se oseća. Mnogo znači kad vidite sve njihove osmehe kad vam se obrate svakodnevno. Viđate čitav tim doktora i psihologa svaki dan, zbližite se, osetite toplinu. Čak mi je bilo teško da napustim lečenje.
Na kraju lečenja, vratile su mi se volja i energija. Spreman sam da sada primenim sve ono što sam radio na klinici, kako bih promenio životni stil. Uvek sam bio vođa, a sada sam to ponovo postao. Ljudi ne mogu da poveruju kojom brzinom sam se povratio. Spreman sam da živim bez alkohola i jako sam zahvalan klinici Vorobjev na pomoći. Osposobljen sam za normalan život. Vratio sam sebe. Biću im zahvalan do kraja života.
