Zoloft lek – upotreba, iskustva i rizici

Zoloft lek je je jedan od najpopularnijih antidepresiva na svetu. Može se pretpostaviti da je pomogao milionima ljudi da se izbore sa depresijom. Ipak, to ne znači da je potpuno bezbedan i da njegova upotreba ne nosi neki rizik.

Šta je Zoloft lek?

Zoloft lek je antidepresiv koji pripada grupi lekova koji se zovu selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Glavna uloga mu je da poveća nivo serotonina u mozgu, a to postiže pomoću svog aktivnog sastojka sertralina. 

Osnovne informacije o sertralinu

Zoloft nije jedini lek čiji je aktivni sastojak sertralin. To je samo naziv brenda, a isti sastojak se nalazi i u lekovima kao što su Asentra, Lustral, Zosert, Sertral i drugi. Ovi lekovi se ne razlikuju mnogo, uglavnom po pomoćnim supstancama, izgledu i proizvođaču. U suštini, sve je to sertralin.

Sertralin je razvila američka farmaceutska kompanija Pfizer osamdesetih godina XX veka. U to vreme, antidepresivi su bili prilično efikasni. Ipak, bilo ih je vrlo teško podneti zbog velikog broja nuspojava i raznih problema koje su stvarali. Na primer, neki nisu smeli da se uzimaju sa sirom, vinom ili kafom jer bi izazvali opasan skok krvnog pritiska. Kompanija je želela da napravi antidepresiv koji će biti bolji. U tome je i uspela i 1991. godine, lek je odobren za upotrebu.

Kako deluje Zoloft

Zoloft deluje tako što postepeno vraća ravnotežu u hemiji mozga. Kada dođe do depresije ili anksioznosti, hemija u mozgu je narušena. Osoba oseća tugu, napetost, bezvoljnost ili strah bez nekog jasnog razloga. Zoloft lek tada pomaže da se ti simptomi ublaže, a mozak povrati balans.

Mehanizam delovanja u mozgu

Svi znamo da nervne ćelije u mozgu međusobno komuniciraju. A kako to rade? Pomoću hemijskih supstanci koje se zovu neurotransmiteri. To su, recimo, serotonin, dopamin, GABA i dr. Upravo uz pomoć tih hemijskih poruka, mozak usklađuje ono što mislimo, osećamo i kako reagujemo. Kada u mozgu nema dovoljno ovih supstanci, signal između ćelija slabi. Ne valja ni kada ih ima previše jer signal postaje prejak i haotičan. I jedno i drugo ima svoje posledice po mentalno zdravlje. Zato je za stabilno raspoloženje i jasno razmišljanje ključna ravnoteža neurotransmitera. Koja je, u tom smislu, uloga Zolofta i kako Zoloft deluje na mozak? Zoloft utiče na serotonin i uspostavlja ravnotežu kada se u mozgu javi nedostatak serotonina. 

Uticaj na serotonin

Sigurno ste već čuli da se serotonin često naziva “hormonom sreće”. To je zato što serotonin pomaže da se osećamo lepo, smireno i uravnoteženo. Ako ga nemamo dovoljno, dolazi do pada raspoloženja, kao i do pojave anksioznosti i depresije. Ali kako uopšte dolazi do manjka serotonina? Logičan odgovor bi bio zato što telo prestane da ga proizvodi, ali to nije i tačan odgovor. Serotonina nema jer nervne ćelije ne uspevaju da ga zadrže i iskoriste. 

U zdravom mozgu, serotonin prenosi signal od jedne do druge nervne ćelije. Višak koji ostane se “reciklira” tj. vraća u prvu ćeliju. Kod depresije, taj proces vraćanja se odvija prebrzo pa u prostoru između ćelija ostane premalo serotonina da bi se signal prenosio normalno. Cilj Zolofta je da uspori taj povratak serotonina da bi što duže ostao prisutan i aktivan među ćelijama. Tako se komunikacija u mozgu poboljšava, a raspoloženje stabilizuje.

Iskustva pacijenata sa Zoloft lekom

Šta kažu pacijenti kada su u pitanju Zoloft iskustva? Mnogi tvrde da im je Zoloft promenio život. Pomogao im da posle dugog perioda bespomoćnosti i apatije počnu ponovo normalno da funkcionišu. Drugi kažu da im je Zoloft pomogao da ponovo uživaju u životu, da su uspeli da iz stanja razdražljivosti ili panike pređu u jedno smireno i uravnoteženo stanje. 

Da bi se stanje zaista poboljšalo, vrlo često je potrebno privikavanje na Zoloft koje može da traje i po nekoliko nedelja. Kod određenog broja pacijenata, Zoloft lek ne daje nikakve rezultate ili čak izaziva Zoloft nuspojave, tako da se može reći da su iskustva pacijenata različita.

Zoloft lek za šta je namenjen

Lek Zoloft se koristi za lečenje stanja koja su povezana sa raspoloženjem i emocijama, a koja su povezana sa nedostatkom serotonina. Prema zvaničnoj dokumentaciji, stanja za koja se propisuje Zoloft su:

• Depresija
• Anksioznost
• Opsesivno-kompulsivni poremećaj
• Panični poremećaj i fobije
• Posttraumatski stresni poremećaj

Pogledajmo malo detaljnije kako Zoloft deluje na svaki od ovih poremećaja.

Lečenje depresije

Depresija, dakle, nastaje kada u mozgu nema dovoljno serotonina jer serotonin pozitivno utiče na raspoloženje i pruža osećaj mira. Kada ga nema dovoljno, sve postaje teško. Postajemo bezvoljni i bez energije, gubimo interesovanja i smisao. Drugim rečima, javlja se stanje poznato kao depresija.

Kao antidepresiv Zoloft je vrlo uspešan u lečenju ovog problema. On pomaže da se ponovo uspostavi ravnoteža tako što sprečava prebrzo povlačenje serotonina iz mozga. Poboljšanje se ne može osetiti odmah kada se počne s lekom, već  je potrebno bar nekoliko nedelja. Osoba prvo oseća blago olakšanje, a zatim se postepeno poboljšavaju san, raspoloženje, energija i motivacija. Mozak se lagano vraća u prirodnu ravnotežu.

Anksiozni poremećaji

Kod anskioznih poremećaja, Zoloft dejstvo je isto, ali je efekat malo drugačiji. Za razliku od depresivnih stanja gde je mozak na neki način uspavan jer nema dovoljno serotonina, kod osoba koje pate od anskioznosti, mozak je previše budan. Stalno je u pripravnosti jer preterano reaguje na stres. Zoloft kroz povećanje nivoa serotonina umiruje upravo te delove mozga koji izazivaju nemir, zabrinutost i strah.

Zoloft ne deluje trenutno, kao na primer Bromazepam, već se prva poboljšanja osećaju tek nakon nekoliko nedelja nedelje od početka uzimanja leka. Tada počinje postepeno da popušta napetost, misli se lagano smiruju i telo mirnije reaguje. Pun efekat se oseća posle 6 do 8 nedelja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja, ili OCD-a, javljaju se prisilne misli i potreba da se ponavljaju određene radnje. Osoba ih ponavlja da bi smanjila napetost ili da bi sprečila da se desi nešto loše, a svesna je da zapravo te radnje nemaju stvarnu moć. Ovaj poremećaj je vrlo naporan i iscrpljuje do krajnjih granica osobu koja mora sa njim da živi. Kako Zoloft deluje u ovom slučaju? Tako što smanjuje preteranu aktivnost u delovima mozga koji su odgovorni za opsesivne misli i kompulsivne radnje.

Serotonin poboljšava način na koji komuniciraju nervne ćelije u tom delu mozga. Tako se opsesivne misli postepeno smanjuju. Pacijenti uglavnom primećuju da im je bolje nakon nekoliko nedelja od redovnog uzimanja jer toliko traje privikavanje na Zoloft, dok se stabilnost očekuje nakon 6 do 8 nedelja. 

Panični poremećaj i fobije

Panični poremećaji se pojavljuju kad mozak počne pretrano da reaguje na stres ili određene situacije. Strah je neprekidno tu iako nema realne opasnosti. To je zato što je amigdala, deo mozga koji upravlja strahom i instinktivnim reakcijama, previše aktivna, pa telo reaguje kao da je u stvarnoj opasnosti. Pored jakog straha, javljaju se ubrzan rad srca, gušenje, vrtoglavica i osećaj gubitka kontrole. 

Zoloft lek pomoću sertralina pomaže da se smanji osetljivost amigdale i da se vrati ravnoteža u centre koji regulišu strah. Kako se nivo serotonina povećava, tako reakcije na stres postaju mirnije. Prva poboljšanja se kao i kod ostalih stanja primećuju posle nekoliko nedelja, a stabilnost nakon 6 do 8 nedelja.

Posttraumatski stresni poremećaj

Kada osoba doživi neki traumatičan događaj koji je toliko potrese da mozak ostane u stanju kao da je opasnost još uvek tu, javlja se posttraumatski stresni poremećaj. Kao i kod paničnog poremećaja, i ovde je amigdala previše aktivna. Osim toga, hipokampus, koji treba da utiče na razlikovanje prošlosti od sadašnjosti, deluje slabije. Zbog toga, osoba doživljava noćne more, flešbekove i nekontrolisane emocionalne reakcije. 

Zoloft pomaže tako što kroz zadržavanje serotonina umiruje amigdalu i vraća ravnotežu. Mozak postepeno uči da razlikuje sećanje od stvarne opasnosti. Vremenom reakcije prestaju da budu intenzivne, san se poboljšava i vraća se osećaj kontrole. 

Zoloft lek neželjeni efekti

Zoloft je jedan od najpoznatijih i najefikasnijih SSRI antidepresiva danas. Statistika kaže da oko 60-70% pacijenata koji redovno uzimaju Zoloft tablete, osećaju poboljšanje. U poređenju sa starijim antidepresivima, ima manje nuspojava i može se koristiti duže vreme. 

Ipak, to ne znači da je Zoloft lek potpuno bezbedan. Zoloft neželjena dejstva i rizici po zdravlje itekako postoje, pa je preporuka da se pacijenti dobro informišu pre nego što započnu terapiju.

Najčešće nuspojave

Kao i većina drugih lekova, naravno da i Zoloft može da izazove određene nuspojave. Dobra vest je da se one obično javljaju na početku terapije i nestaju samo od sebe nakon nekoliko nedelja. Najćešće Zoloft nuspojave su:

• Mučnina
• Nesanica
• Suva usta
• Blagi tremor
• Znojenje
• Umor
• Ponekad, pad seksualne želje

Ozbiljni zdravstveni rizici

Ozbiljniji zdravstveni problemi su retki, ali se kod određenih ljudi mogu pojaviti. Kao što smo već rekli, Zoloft iskustva su različita. Ozbiljnija Zoloft neželjena dejstva su:

• Jaka vrtoglavica
• Ubrzan rad srca
• Drhtavica
• Primetne promene raspoloženja
• Suicidalne misli

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, bitno je da se odmah javite lekaru da bi se terapija prilagodila ili promenila. 

Dugotrajna upotreba i posledice

Zoloft lek se po preporuci lekara može koristiti godinama bez problema. Lekari ga često prepisuju na duže vreme osobama koje se bore sa hroničnim oblicima depresije, anksioznosti ili opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Ipak, povremeno se kod nekih ljudi može javiti psihološka zavisnost. U takvim slučajevima je važno imati na umu da se terapija ne sme naglo prekidati. Količina leka mora postepeno da se smanjuje pod nadzorom lekara.  Svaki nagli prekid može da izazove simptome kao što su:

• Nesanica
• Razdražljivost
• Vrtoglavica
• Glavobolja
• Mučnina

Retke posledice dugoročne upotrebe Zolofta mogu biti:

• Povećanje telesne težine
• Smanjen libido
• Smanjene emocionalne reakcije
• Ravno, tupo raspoloženje
• Poremećaj spavanja
• Zavisnost psihološke prirode

Rizik zavisnosti i zloupotrebe

Dugotrajna upotreba Zolofta nije retkost, ali  mnogi ljudi se plaše da će postati zavisni od njega. Da li se zaista može javiti Zoloft zavisnost? I u kojim slučajevima?

Da li Zoloft stvara fizičku zavisnost?

Zoloft ne izaziva fizičku zavisnost. To znači da kada se koristi dugo vremena ne dolazi ni do kakvih kriza niti se javlja potreba za većim dozama. Na primer, to je sasvim uobičajeno kod lekova koji utiču na dopamin. Ipak, ako se terapija prekine naglo, može da dođe do neprijatnih simptoma. Zbog toga se uzimanje leka odvija postepeno uz obavezne konsultacije s lekarom.

Ako vam je potrebna pomoć oko odvikavanja od Zolofta, specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Dr. Vorobjev nudi programe lečenja koji su bezbedni i stručno vođeni. 

Psihološka zavisnost i navika

Psihološka zavisnost je osećaj da je nemoguće funkcionisati bez leka, strah da će se sve vratiti na staro ako se prestane sa uzimanjem leka ili da je normalan život nemoguć bez njega. Ovo se posebno dešava ako pored leka nije bila uključena i psihoterapija. Psihoterapija je kod stanja koja leči Zoloft izuzetno važna jer uči pacijenta kako da se nosi sa stresom, emocijama i mislima bez medikamenata. To daje samopouzdanje i sigurnost da u nekom momentu prestane sa lekom. 

Simptomi zloupotrebe

Višak serotonina u telu može izazvati stanje koje se zove serotoninski sindrom. Mozak se tada ne smiruje, već se dešava potpuno suprotni efekat, postaje preaktivan. Mogu se javiti:

• Nemir
• Ubrzane misli
• Anksioznost
• Ubrzan puls
• Drhtavica
• Euforija
• Nesanica
• U težim slučajevima, temperatura, mišićni grčevi i konfuzija

Normalna upotreba Zolofta ne izaziva ove simptome zato što Zoloft ne povećava količinu serotonina u mozgu, već samo omogućava da postojeća količina bude dostupna ćelijama. Ipak, ako se uz Zoloft lek uzimaju i neki drugi lekovi koji utiču na serotonin, veliki je rizik da dođe do pojave serotoninskog sindroma. 

Kombinovati Zoloft sa alkoholom takođe nije dobra ideja. Posebno ako se alkohol pije u većim količinama jer Zoloft nuspojave tada mogu biti vrlo jake. Pojačana pospanost, vrtoglavica i slaba koncentracija su samo neke. Ali najgora posledica uzimanja Zolofta sa alkoholom jeste pojačana depresija. Da ne bi do toga došlo, savetuje se da se tokom terapije alkohol u potpunosti izbegava. 

Ako vas muci zavisnost od alkohola i potrebna vam je pouzdana klinika za lečenje alkoholizma, imajte u vidu da se na klinici Dr Vorobjev lečenje od alkohola sprovodi izuzetno uspešno, uz primenu najsavremenijih metoda. 

Kada je reč o psihoaktivnim supstancama, tu nema dileme. One se nikada ne smeju mešati sa Zoloftom jer mogu da izazovu izuzetno ozbiljne reakcije, pre svega serotoninski sindrom. Zato antidepresiv Zoloft nikada, ni u kakvim okolnostima, ne treba uzimati uz alkohol ili droge.

Apstinencijalni sindrom pri prestanku

Kao što je na početku lečenja potrebno privikavanje na Zoloft lek, tako je i po prestanku lečenja važno postepeno odvikavanje od Zolofta. Ako se naglo prekine sa uzimanjem leka, mogu se javiti simptomi apstinencijalne krize. U slučaju Zolofta, to nije znak fizičke zavisnosti već je to reakcija mozga na promenu jer se nervni sistem navikao na stabilnost koju mu je pružao lek. 

Simptomi mogu biti:

• Vrtoglavica
• Nesanica
• Razdražljivost
• Glavobolja
• Trnjene u telu
• Mučnina
• Osećaj kao da struja prolazi kroz telo

Ovi simptomi nisu opasni, ali mogu biti vrlo neprijatni. Traju otprilike od nekoliko dana do par nedelja. 

Kada potražiti stručnu pomoć

Stručnu pomoć potražiti što pre ako su Zoloft neželjena dejstva toliko jaka da osoba ne može normalno da funkcioniše ili ako postaju sve gora. Posebno treba obratiti pažnju na pojavu suicidalnih misli i jake anksioznosti. Tada je neophodno javiti se lekaru što pre. Vrlo je moguće da će lekar prilagoditi terapiju ili sasvim ukinuti lek ukoliko ne daje željene rezultate.

Znakovi zavisnosti od Zolofta

Još jedan razlog da se obratite lekaru je ako primetite znake psihološke vezanosti za lek. Ako se javi osećaj da je bez Zolofta normalan život nemoguć, ako se gubi kontrola nad emocijama zbog propuštene doze, ili ako postoji strah od same pomisli da se prestane sa uzimanjem leka, psihološka zavisnost je već tu. Ostali znakovi mogu biti osećaj nesigurnosti, izbegavanje razgovora o smanjenju doze, stalno proveravanje da li je lek uzet i slično.

Zašto je stručno lečenje važno

Da bi se psihološka zavisnost od Zolofta najlakše prevazišla, potrebna je pomoć stručnjaka koji znaju kako da postepeno uklone vezanost za lek i vrate pacijentu osećaj samopouzdanja. Samostalni pokušaji, ako se završe neuspehom, mogu samo da pogoršaju osećaj bespomoćnosti. Uz pravu i stručnu pomoć, pak, ovaj problem je lako rešiv.

Klinika Dr Vorobjev – bezbedno lečenje zavisnosti od antidepresiva

Klinika Dr Vorobjev već godinama pomaže ljudima da se oslobode različitih oblika zavisnosti. To podrazumeva i zavisnost od antidepresiva poput Zolofta. Zoloft zavisnost se, uz stručnu pomoć i pažnju naših lekara i terapeuta, sprovodi vrlo uspešno. Postepeno i bez stresa, smanjujemo dozu, dok kroz psihoterapiju radimo na jačanju i podizanju samopouzdanja. 

Psihoterapija je za lečenje psihološke zavisnosti ključna. Cilj nam nije samo da prekinemo uzimanje leka, već da naši pacijenti uspostave prirodnu ravnotežu u mozgu bez lekova. Kroz specijalne vrste terapije, pacijenti uče kako da se izbore sa svakodnevnim problemima, a da ne osete potrebu da se oslone na lekove. Pored toga, svaki naš program se pažljivo prilagođava individualnim potrebama svakog pacijenta. Zahvaljujući stručnosti i iskustvu naših lekara, rezultati su gotovo uvek uspešni i trajni. Ako vas muči zavisnost od Zolofta, dođite da uz našu podršku i pomoć rešite problem jednom zauvek. 

FAQ