Imam 45 godina, rođen sam i odrastao sam u Italiji. Odrastao sam u porodici gde komunikacija nikada nije bila jasna ni otvorena. Sa mamom i tatom nemam blizak odnos. Tata ima Alchajmer, već poslednjih 10 godina. Jako je teško komuncirati sa njim, jer sve sadašnje događaje zaboravlja, stalno se vraća u prošlost i probleme koji su bili, što je veliki stres za mene.
Imam mlađeg brata sa kojim takođe nisam u dobrim odnosima. Uvek su problemi oko porodičnog novca i potreba za istim. Od kada znam za sebe postoje porodični problemi. Ja sam imam svoju firmu za snabdevanje medicinskim aparatima, firma dobro radi, ali uz moj problem sa drogom i to se urušava.
Već 20 godina imam problem sa drogom. Probao sam sve što je moglo da se nađe na tržištu. Zadržao sam se na kokainu i heroinu. Pokušavao sam više puta samostalno da prestanem, ali svaki stres bi me vraćao na drogu. Imao sam i period od 6 godina apstinencije. Recidiv sam napravio iz ubeđenja da ću samo ponekad uzimati, prvo kokain na žurkama, a zatim sam se ubrzo vratio i na heroin. Uzmao bih kokain i do 5 grama, a heroin 2-3 grama, a kada bi bio loše uzimao sam i do 5 grama, na foliju. Nakon te duge apstinencije svaki pokušaj uspostavljanja iste je sve teži i teži.
„Imao sam izražene depresivne epizode, pokušao sam i suicid.“
Imam i zdravstvenih problema. Imam sam prekomernu kilažu, problem sa plućima i rizik od tromoze. U svojim lošim stanjima, imao sam izražene depresivne epizode. Pokušao sam i suicid. I uvek mislim da sam u riziku da isti napravim. Nakon pretodnog lečenja, kada sam došao kući sklonio sam sve noževe iz kuće i sve što bi moglo da mi posluži da oduzmem sebi život. Imao sam jasan plan kako to da uradim. Više puta sam pokušao i da uzmem maksimalnu dozu heroina sa željom da se ne probudim. Imao sam više pokušaja lečenja.
„Ovo lečenje je drugačije. Došao sam do kraja.“
Kako sam stariji i što sam duže u zavisnosti sve mi je teže bilo da održim apstinenciju. Prijatelji moje generacije sa kojim sam zajedno uzimao drogu, umiru jedan po jedan. Došao sam na ovo lečenje jer vidim i da je i moj kraj blizu ako nastavim sa ranijim životom. Na klinici sam prošao detoks od opijata. Nisam imao izražene krize, što mi je važno, jer sam iscrpljen od bolova, ne bih mogao da podnesem velike krize. Na kraju sam primio implant za opijate.
Ovo lečenje je drugačije. Došao sam do kraja. Imam izraženu želju da dam sebi još jednu priliku. Organizovao sam život po izlasku sa klinike. Promeniću sredinu, idem u drugu državu sa devojkom koja mi je uvek bila podrška. Takođe sam našao i psihoterapeuta u Italiji koji mi je velika podrška.
Imam sa njim jednom nedeljno terapije, kao i svakodnevni kontakt putem telefona kao analizu tog dana. Nastavićemo i dalji onlajn rad kada ne budem u Italiji. On će mi takođe biti podrška i za uzimanje naltekson tableta dok ne napustim svoje mesto, a potom će tu ulogu preuzeti devojka. Shvatam da moram sve da promenim iz korena da se ne bih više vraćao na drogu.
Klinika mi je pomogla jer sam čist, nemam apstinecijalne krize što mi je jako bitno, jer u krizi ne mogu da izdržim a da ne uzmem drogu. Depresivne epizode nisu više izražene. Uradiću sve da ovo lečenje bude poslednje.
