Rođena sam kao najstarije od troje dece. Pošto su moji roditelji radili, imala sam dosta obaveza oko mlađe sestre, a kasnije i oko mlađeg brata. Ono malo slobodnog vremena sam koristila da idem na folklor. Moja ljubav prema muzici, igri je bila neopisiva. Tu sam bila svoja na svome. Vrlo mlada sam se udala, mislila sam da je moja sreća sad potpuna.
„Da mi je neko ikada rekao da ću jednog dana završiti kao alkoholičarka i zavisnica od tableta, slatko bih se nasmejala.“
Dobila sam troje dece, potpuno sam se posvetila njihovom odgajanju i vaspitanju. Da mi je neko ikada rekao da ću jednog dana završiti kao alkoholičarka i zavisnica od tableta, slatko bih se nasmejala. Ali, evo me, jedna od mnogih koja nije verovala da je bolest zavisnosti tako jaka, da te tako brzo uzima pod svoje, i ne da ti da se iščupaš. A ti nećeš da priznaš da imaš problem, da si uveliko bolesna, da ti je pomoć potrebna.
Jer, ja to mogu sama, to sam samo danas malo više popila (iako je to treća flaša od jutros, a tek je podne), samo sam sinoć uzela Ksalol da se malo opustim, posvađala sam se sa starijom kćerkom, pa mi je trebalo nešto da se smirim, ali inače je sve u redu. I nije do mene, što deca neće da dolaze, što me izbegavaju, to ih bivši muž truje protiv mene.
A onda, kad sam posle dugo vremena bila trezna i pogledala situaciju, shvatila sam da su me ta ista deca nebrojano puta gledala kako padam po stanu, kako zaplićem jezikom, kako sam propustila njihove utakmice, rođendane. I kako nije trebao bivši muž ništa da im kaže protiv mene, sve sam ja svojim postupcima napravila.
Ali, lakše je bilo kriviti sve oko sebe i utehu tražiti u piću i tabletama. Taj osećaj kad otvorim vino, pa sipam u času, onaj prvi gutljalj… Pa svaki sledeći gutljalj, pa časa, pa flaša, i nijedan problem na svetu više ne postoji. Ni što sam bila zlostavljana, ni što sam se razvela, ni što me deca izbegavaju, apsolutno ništa ne postoji…
Ravna linija, samo to postoji. Pa kad vidim da me dejstvo alkohola popušta, uzmem šaku tableta, da pojačam osećaj ravnodušnosti. Počeli su da mi se javljaju napadi panike, iz kuće nisam htela da izađem, ljude sam izbegavala. Želela sam da budem sama sa vinom i tabletama, samo su mi oni trebali, oni su bili moji najbolji prijatelji.
A onda sam odlučila da se lečim, da pronađem sebe, svoj mir i spokoj, da naučim ponovo da se smejem, da se ne plašim. Prvi dan kad sam došla na kliniku, bila sam uplašena, nisam znala šta da očekujem. Ali već nakon prvog susreta sa medicinskim osobljem, osetila sam blago olakšanje. Ta prva noć je prošla dobro.
Ustajem ujutru, sve je u redu. Ali nakon sat vremena nailazi takav napad panike, mislila sam da nikada više neću moći da udahnem vazduh. Medicinsko osoblje je odmah reagovalo, dobila sam terapiju, razgovarala sam sa psihologom. I to je bio jedini loš dan do kraja lečenja. Sve vreme sam imala adekvatnu pomoć i podršku zaposlenih da napokon izađem iz ovog začaranog kruga zavisnosti.
Moje poslednje jutro na klinici. Brzo mi je prošlo vreme, pakujem poslednje stvari, spremam se da idem kući. Sa nestrepljenjem čekam mamu. Jedva čekam da dođemo kući, da posle dugog vremena popijemo kafu bez stresa, laži i manipualcije sa moje strane.
Sutra ću da probam da odem do tržnog centra, više se ne plašim. Možda i da kupim neke nove stvari, ipak planiram da nađem posao, treba da se sredim. Koliko dugo samo nisam imala želju da se sređujem. Sada je sve došlo na svoje. Radujem se mom novom početku.
Poslednje sa našeg bloga
Da li buprenorfin stvara zavisnost?
30/01/2024 U poređenju sa drugim opioidima, buprenorfin ima manji adiktivni potencijal. Zato se i koristi za lečenje bolesti zavisnosti kroz
Koliko je opasan Sanval?
Sanval lek je medikament koji se obično prepisuje za nesanicu umesto benzodiazepina. U početku se promovisao kao bezbednija alternativa benzodiazepinima, međutim Sanval iskustva su pokazala da je realnost malo drugačija.
