U zavisnosti od vrste narkotika koju osoba konzumira, neželjeni simptomi mogu varirati. Ipak, postoji nekoliko znakova koji nesumnjivo ukazuju na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci.
Možda i najlakše primetna je promena u veličini zenica. Dok se kod stimulanata lako primećuje uvećanje zenica i osetljivost na svetlo, u slučaju zloupotrebe depresanata, zenice se vidno umanjuju.
Ono što je zajedničko svim zavisnicima, bez obzira na to koju psihoaktivnu supstancu koriste je zapostavljanje dotadašnjih obaveza. Nabavljanje novih doza narkotika postaje jedini životni cilj, dok se briga o sebi i drugima svodi na minimum. Pa ipak, i ovde ima određenih izuzetaka, naročito u slučaju osoba koje koriste stimulante, kada je i fizičko propadanje organizma sporije.
U izuzetnim slučajevima, može proći i po nekoliko meseci, ili čak godina, pre nego što najuži članovi porodice shvate šta se dešava. Mali znakovi koji upućuju na postojanje narkomanije ipak uvek postoje, ali mnogi svesno ili nesvesno odlučuju da ih ignorišu. Nekada je i prevelika količina uzajamnog poverenja štetna jer omogućava zavisnosti da raste, sve dok ne postane nemoguće ignorisati je.
Kako primetiti naznake problema kod mladih ljudi?
Mladi ljudi često veruju da im članovi porodice nešto duguju, a da oni sami nisu dužni da to uzvrate. Situacija se dodatno pogoršava što se više ustupaka čini narkomanima. Na sve sugestije oni reaguju burno i sa negodovanjem, a potrebna je izrazita volja svih članova domaćinstva kako bi se postigao dugoročni uspeh.
U početku, tinejdžeri postaju skloni laganju. Čine sve što je u njihovoj moći kako bi sakrili svoje nedostatke i loše navike. Ipak, kako zavisnost dobija na snazi, tako pojedinci postepeno počinju da gube volju za održavanjem ove fasade koja skriva stvarnost. Nije ih briga šta drugi misle o njima, a čak i kada pokušaju da prikriju tragove svoje zavisnosti, to ne čine na veoma ubedljiv način.
Prilikom konfliktnih situacija koje se javljaju sa drugim članovima domaćinstva, narkomani uvek smatraju da su u pravu. Skloni su egocentričnim oblicima ponašanja, gde ne prihvataju savete svojih voljenih osoba, a često čak i dobronamerne sugestije shvataju kao lični napad.
Ukoliko sumnjate da je vaše dete razvilo problem sa narkoticima, najbolje je obratiti pažnju na društvo s kojim provodi vreme, koliko se zadržava uveče u gradu i kako se to odražava na uspeh u školi. Ako primetite sklonost ka asocijalnom ponašanju gde se dete zatvara u sebe i izbegava kontakt sa članovima porodice i vršnjacima, to može predstavljati jasan znak upozorenja.
Fizički pokazatelji razvitka narkomanije
Kako raste prag tolerancije prema narkoticima, primetno je i progresivno pogoršanje neželjenih simptoma. Ovo se pripisuje većim količinama psihoaktivnih supstanci koje su osobe prisiljene da uzimaju kako bi uspele da dostignu isto izmenjeno stanje uma.
Povremeno drhtanje ruku, znojenje i naleti pospanosti se pretvaraju u hronično stanje premora. Samim tim, osobe gube motivaciju za hobijima koji su ih ranije ispunjavali, a sve obaveze postaju teret od koga pokušavaju da pobegnu po svaku cenu.
Ukoliko se supstanca uzima ušmrkavanjem kroz nos, javljaju se oštećenja sluzokože nosa. U početku, simptomi deluju donekle bezazleno, javlja se svrab nosa, sklonost kijanju i blagi disajni problemi. Nažalost, nakon nekog vremena, simptomi eskaliraju, kada dolazi do potpunog uništenja disajnih puteva.
Kada su u pitanju narkotici koji se unose primarno ubrizgavanjem u krvotok, nije potrebno dugo vremena pre nego što se primete znaci fizičkog propadanja. Pojedinci u početku obično nose vrećastu odeću i izbegavaju majice dugih rukava kako bi sakrili tragove igle, ali njihova zavisnost retko kada prolazi neopaženo.
Veliki gubitak težine, podočnjaci ispod očiju i sklonost agresivnom ponašanju predstavljaju samo deo problema. Narkomani ne biraju sredstva da zadovolje hedonističke porive koji ih motivišu, a usled toga neretko mogu upadati i u probleme sa zakonom.
