Rođen sam u Berlinu kao jedino dete. Bio sam povučen. Dobro dete što bi se reklo. Majka i otac su oboje bili izrazito poslovni ljudi, s tim što je majka bila vojno lice. Do moje dvanaeste godine je izgledalo da je sve u redu u mojoj porodici, majka i otac su se slagali, svi smo se voleli.
A onda mi je jednog dana otac, dok smo gledali utakmicu, rekao da će on i majka da se razvedu. Ja sam ga saslušao, a zatim pitao da li možemo da nastavimo sa gledanjem utakmice. Pretpostavljam da moji problemi negde i odatle kreću, od moje nesposobnosti rekao bih, da se nosim sa svojim osećanjima.
Počeo sam da pijem u dvadesetim, povremeno, sa društvom kako to već biva. Vremenom se problem pogoršavao, počeo sam da pijem svaki dan. I to je trajalo, sve dok nisam upoznao svoju prvu suprugu. Zbog nje sam počeo da pijem manje, jer mi je bilo stalo da naš brak opstane. Dešavalo se ponekad da ne pijem i po par dana, ali nažalost, nisam mogao da prestanem.
Tako da smo se na kraju razveli. Nakon toga su stvari postale još gore. Počeo sam da pijem i više i češće. Verovatno se opet radilo o mojim problemima sa osećanjima.
Onda sam upoznao drugu suprugu, sa kojom sam dobio i dete. Krio sam od nje da pijem. Znalo se desiti na primer da kažem da idem da izbacim đubre, pa da pijem u podrumu gde sam prethodno sakrio votku. Smišljao sam mnoge načine da prevarim ljude oko sebe, pa da se odam svom poroku. Sada sam došao u situaciju da toliko zaboravljam, da moram da nosim svesku svuda sa sobom. Došao sam u situaciju da sam izgubio svoje samopoštovanje.
„I zato sam rešio da jednom za svagda kažem svemu stop, i dođem na kliniku Dr Vorobjev.“
Za kliniku sa saznao preko jednog prijatelja. Plašio sam se ispočetka, jer se plašim promena, pa makar one bile i na bolje. Plašio sam se i da mi nema pomoći, da ma šta god učinio, neću biti dobro. Ali moji strahovi su se pokazali kao neopravdani. Prezadovoljan sam tretmanom ovde. Sve procedure su jako dobro osmišljene, i vrlo su učinkovite.
Svi zaposleni su izuzetno ljubazni, počev od čistačica do direktora. Svi su me tretirali dobro. Psihoterapija je bila jako korisna i intenzivna, pomogla mi je da steknem skroz drugo gledanje na moj problem, stvari koje su dovele do njega, kao i načine na koji mogu da ga rešim.
Pomogla mi je da shvatim zašto je važno i kako da se nosim sa svojim osećanjima. Osećam da sam se ponovo vratio sebi. Povratio sam svoje samopoštovanje uz pomoć vaše klinike. Sada ću da se fokusiram na svoju porodicu, posao i generalno na stvari koje volim.
Vi ste zaslužni za to. Hvala vam.
