Anksioznost

Anksioznost predstavlja poremećaj koji prati konstantni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Odnosno, to je stalni strah bez potrebe i bilo kakvog razloga.

Svako od nas je u nekom trenutku osetio teskobu, nervozu ili strah. Obično se javlja prilikom velikih životnih promena i odluka koje moramo donesemo, kao i usled neizvesnosti dok čekamo ishod važnog događaja. U ovakvim, stresnim i emotivnim situacijama nelagodnost je sasvim normalna reakcija.

Međutim, problem nastaje ako se zabrinutost javlja svakodnevno zbog brojnih aktivnosti ili zbivanja na poslu ili kući koje realno nisu opasne.

Privatna bolnica za lečenje zavisnosti, Dr Vorobjev vam otkriva kako da prepoznate anksioznost.

Anksioznost se deli na više vrsta

S obzirom da različite situacije emocionalno-psihičke prirode mogu da izazovu strah, anksioznost se deli u nekoliko grupa.

Generalizovana ili opšta anksioznost donosi najširu zabrinutost, pa se javlja kao prekomerna briga oko novca, zdravlja, karijere, porodice isl. Osim psihičke tenzije, karakteristični su i fizički simptomi, drhtanje, grčenje mišića, nesanica, napetost u abdomalnom delu i problemi sa varenjem navode se kao jasni znaci. Takođe, stalne glavobolje i vrtoglavice ukazuju na ovu vrstu anksioznosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj često dolazi sa drugim mentalim problemima, kao što su bipolarni poremećaj ili depresija, mada može biti i posledica dugotrajne upotrebe neke halucinogene droge.

Socijalnu anksioznost mnogi vezuju za strah od ljudi. Zapravo, ona se odnosi na napetost prilikom razgovora sa nepoznatima, kao i od neposrednog dodira sa drugim ljudima, kontakta licem u lice. Osobe koje pate od ovog problema imaju i strah od situacija u kojima postoji mogućnost da se osramote. Upravo zato izbegavaju da posećuju javna mesta i da drže govore, predavanja i prezentacije.

Specifične fobije se svrstavaju u vid anksioznog poremećaja, najčešće su to strah od visine, letenja, zatvorenog prostora. Manifestuju se izbegavanjem svih situacija koje ih mogu izazvati.

Opsesivno kompulzivni poremećaj prate uporne, ponavljajuće misli, tj. opsesije, da bi se ublažile pacijent ponavlja određene prinudne radnje. Upravo tim malim ritualima se ispoljava ova anksioznost.

Šta izaziva anksioznost?

Tačan uzrok problema nije otkriven do današanjih dana, pa se smatra da je kombinacija uticaja genetike, okoline i biohemijskih procesa u mozgu.

Kao kod svih bolesti, tako i za anksioznost genetika igra važnu ulogu, tj. postoji veći rizik ukoliko je zabeležena u porodičnoj istoriji.

Ispitivanja su pokazala da poremećaj nivoa neurotransmitora u mozgu može da dovede do preterane brige. Naime, ako se u jednom trenutku naruši ravnoteža među njima poruke koje oni prenose do nervnih stanica nisu jasne, pa mozak ne reaguje adekvatno na određene događaje.

Ipak, trauma se navodi kao glavni faktor. Smrt bliske osobe, bolan razvod, psihičko i fizičko zlostavljanje, ali i promena načina života i mesta boravka, samo su neki od vodećih okidača.

Kako anksioznost utiče na život?

Anksioznost zahvata svaki deo našeg života, menjajući postepeno našu svest. Na taj način sputava nas u obavljanju svakodnevnih zadataka, što se negativno odražava na socijalni i poslovni život.

Kako su mnogi simptomi slični moždanom i i srčanim udaru, nije redak slučaj da osoba nije svesna da pati od anksioznosti, već tegobe koje oseća pripisuje drugim bolestima i pomoć traži od raznih lekara specijalista.

Tek kada se postavi jasna dijagnoza, propisuju se odgovarajući medikamenti, najčešće iz grupe anksiolitika. Veliki je i značaj psihoterapijskog rada za otklanjanje ovog problema. Kroz razgovor, pacijent otkriva izvor problema. Ujedno, uči kako da iskrivljenu sliku života zameni pravom realnošću.

Upravo ovakav pristup u lečenje psihičkih poremećaja neguje klinika Dr Vorobjev. Stručni tim svetskih lekara specijalista i psihoterapeuta poseduje dugogodišnje iskustvo. Uz njihovu pomoć osećaj teskobe i uznemirenosti vrlo brzo će postati vaša prošlost.

Kako anksioznost često prati zavisnost na klinici Dr Vorobjev lečenje zavisnika od heroina, kokaina i drugih opijata obavezno obuhvata i otklanjanje ovog problema.