Marihuana je droga koja izaziva zavisnost! Istina o biljci koja štetno deluje na život i zdravlje!

Marihuana je droga koja je najrasprostranjenija u svetu.

Nažalost, postala je deo naše svakodnevice. Kao upozoravajuću realnost srećemo je na ulicama, kafićima, zabavama, pa čak i u đačkim klupama. Čest je gost i među mladima u manjim sredinama, mada joj ne mogu odoleti ni starije generacije.

Zapravo, marihuana se uvukla u svaki deo našeg društva, tako da mnogi smatraju da je ona neminovnost civilizacije.

Procenjuje se da je u zemljama Evropske Unije marihuanu probalo čak 40 odsto ukupne populacije. Dok je redovno konzumira oko 8 odsto stanovništva. Kako su ovo samo podaci registrovanih slučajeva, broj uživaoca je mnogo veći.

Marihuana je droga poznata još pre Nove ere

Marihuana predstavlja mešavinu sitno iseckanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki indijske konoplje pod nazivom Cannabis sativa.

Biljka je u doba neolita korišćenja za pravljenje tkanina i konopaca. Asirci su otkrili njene psihoaktivne osobine, pa su počeli da je koriste u svojim religijskim ceremonijama. Ovaj podatak potvrđuju i arheološka nalazišta. Odnosno, u grobnicama iz perioda 3000. godine pre Nove ere pronađene su ugljenisane semenke Kanabisa.

Marihuana je droga koju su, prvobitno, Kinezi koristili u terapeutske svrhe. A u Indiji je sve do 1000. godine pre Nove ere bila dodatak hrani i piću.

Već u to vreme marihuana je donela kontroverzna mišljenja. I dok su jedni smatrali da vodi u Raj, drugi su, pak, naglašavali da je njena zavisnost put u Pakao. Ova dilema ostala prisutna do današnjih dana.

Koliki je značaj imala marihuana u Americi najbolje govori podatak da su je uzgajali predsednici George Washington i Thomas Jefferson. Dok su Charles Baudelaire, Honoré de Balzac, Victor Hugo, Eugéne Delacroix i drugi veliki umetnici 19. veka svoja dela pripisivali njenom uticaju.

Početkom 20. veka na Floridi jedan dečak je pod uticajem ovog narkotika sekirom ubio svoju porodicu. Događaj je nagnao vlasti i naučnike da preispitaju dejstvo marihuane. Pa je ona 1937. godine proglašena ilegalnom supstancom. Međutim, time nije smanjena njena upotreba. Tokom narednih decenija postala je lako dostupna, što je dovelo do povećanja broja ljudi koji je koriste.

Marihuana je vrsta droge koja ostavlja posledice na fizičko i mentalno zdravlje

Marihuana je droga sa više od 200 žargonskih naziva. Trava, vutra, sit, pot, gandža, mara, samo su neka od najčešće upotrebljavanih.

Obično su konzumira pušenjem u vidu cigarete (džointa) ili u luli. Poslednjih godina meša se sa kokainom, crackom ili izmrvljenim tabletama kako bi se pojačao efekat.

Već sa prvim dimom počinje dejstvo marihuane, a maksmimum dostiže za 15 do 30 minuta. Nakon 3 sata prestaje delovanje, pa osoba pada u stanje pospanosti i nedostatka bilo kakvog interesa i motivacije.

Ranijih godina smatrano je da marihuana stvara samo psihičku zavisnost. Da bi nova istraživanja pokazala da postoje simptomi fizičke zavisnosti koji su potpuno isti kao i kod drugih psihoaktivnih supstanci. Naime, učestalo korišćenje dovodi do tolerancije i apstinencijalnih tegoba – nesanice, znojenja, drhtanja, gubitka apetita, anksioznosti, poremećaj raspoloženja…

Isticanje da od “marihuane niko nije umro” je veliki mit. Ona dovodi do poremećaja u pamćenju, koncentraciji, percepiji, ravnoteži i koordinaciji pokreta. U pojedinim slučajevima se javljaju i jake halucinacije. Pa nije redak slučaj da je marihuana glavni krivac za fatalne saobraćajne nesreće.

S obzirom da nekoliko minuta nakon unošenja ubrzava otkucaje srca za 20 do 50, dugotrajno konzumiranje povećava rizik od srčanog udara. Takođe, marihuana dovodi do čestih prehlada, hroničnog bronhitisa, upale pluća, pa i oštećenja ili potpunog uništenja plućnog krila. Najnovija otkrića ukazuju i na opasnost od pojave raka vrata, glave i pluća.

Marihuana je droga koja trajno menja mozak

Marihuana je droga koju nikako ne treba olako shvatati. Njen glavni sastojak tetrahidrokanabinol (THC) utiče na normalno funkcionisanje neuroprocesora. Što vremenom dovodi do promena u strukturi mozga, tj. njegovih delova koji su povezani sa donošenjem odluka. Posledica toga je snižavanje kognitivnih sposobnosti.

Pod uticajem marihune može se javitu depresija, šizofrenija i mnoge druge psihoze.

Kako marihuana nije bezazlena supstanca, neophodna je stručna pomoć kako bi se pobedila zavisnost.

Klinika Dr Vorobjev je poznata po bezbolnoj detoksikaciji koja u najkraćem roku vraća narušenu ravnotežu organizma, bez ikakvih negativnih efekata po pacijenta. Od drugih ustanova se izdvaja i jedinstvenim, najsavremenijim programima za lečenje psihičke zavisnosti, koji se sprovode uz stalni nadzor eminentnih lekara i psihoterapeuta.

Da bi olakšala period boravka klinika Dr Vorobjev pruža sav potreban komfor tokom lečenja, poštujući želje pacijenata i u pogledu ishrane. A osobama koje dolaze iz drugih zemalja obezbeđen je besplatan prevoz sa aerodroma, autobuske ili železničke stanice.