5 godina posle programa lečenja zavisnosti na klinici Dr Vorobjev

Neretko dobijamo pisma zahvalnosti od naših bivših pacijenata koji su uspeli da vrate kontrolu nad svojim životom. Iako privatnost naših klijenata uzimamo vrlo ozbiljno, ovaj bivši pacijent nam je dozvolio da njegovu priču podelimo sa drugima. U trenutku slanja ovog pisma, 5 godina posle programa lečenja zavisnosti na klinici Dr Vorobjev, naš pacijent je uspeo da oformi porodicu, nađe stalno zaposlenje i zauvek ostavi poroke iza sebe. Prenosimo vam njegovo pismo u potpunosti.

Poštovanje, moje ime je Miladin Stojković, a na vašoj klinici sam boravio 2015. godine. Danas, 5 godina posle programa lečenja zavisnosti na klinici Dr Vorobjev, osećam potrebu da vam kažem jedno veliko HVALA.

Ipak, pre nego što sa vama podelim moja trenutna dostignuća, želeo bih da se osvrnem na ogroman put koji sam prešao od maloletnog delikventa do danas. Sada sa ponosom mogu da gledam na sopstveni život. Ovo putovanje nije bilo nimalo jednostavno, ali me je oblikovalo kao osobu koja je spremna da se bori za svoje mesto pod suncem.

Prve naznake problematičnog ponašanja su se pojavile još u osnovnoj školi. Svi od nas poznaju ono problematično dete u odeljenju koje stalno prkosi nastavnicima, eksperimentiše sa cigarama i alkoholom i generalno je sklono agresivnom ponašanju. U mom odeljenju, ja sam bio to dete. Ljudi će pokušati da vas ubede da takva deca dolaze iz urušenih domova. Naravno, svako pravilo ima svoje izuzetke. Dok su majka i otac imali prilično skladan brak, ja, njihov sin jedinac, sam uvek osećao potrebu da se ističem. Prošlo je nekoliko godina pre nego što su oni i saznali za probleme koje sam izazivao.

Situacija se samo pogoršala po završetku srednje škole i upisivanja fakulteta u drugom gradu. Uz loše društvo, došla su i iskušenja kojima nisam odoleo. Ta greška je odredila dalji tok mog života, pa sam narednih 10 godina proveo u borbi sa zavisnošću od alkohola, a potom i heroina.

Zavisnost je pretila da uništi moj život u potpunosti. Godine su prolazile, a ja sam zapustio i fakultet i stare prijatelje, pa čak i sopstvenu familiju.

Jedina osoba koja je sve vreme bila uz mene je moja majka. Čak i ona u jednom momentu nije više imala snage da se nosi sa svim problemima koje sam izazivao. Tada sam bio suočen sa dve opcije: da prihvatim njenu pomoć i započnem lečenje ili da ostanem potpuno sam sa svojom zavisnošću. Jedva sam smogao snage, ali sam ipak iz ljubavi prema majci odlučio da pođem putem oporavka.

„Metode lečenja su bile potpuno bezbolne i izuzetno efikasne.”

Da budem iskren, pre dolaska na kliniku Dr Vorobjev, nisam imao visoka očekivanja od lečenja. Nisam mogao ni da zamislim svet u kojem želja za heroinom ne postoji, toliko sam bio udaljen od stvarnosti. Postojala je u meni i određena doza straha od onoga što sledi. Kasnije će se ispostaviti da sam strahovao bez razloga, a da je dolazak na kliniku najbolja stvar koja mi se u životu desila.

Čim sam zakoračio na kliniku, bio sam iznenađen ljubaznošću vašeg osoblja. Osećao sam se kao da sam došao kod prijatelja u posetu, pa je i sam strah od predstojećeg lečenja ubrzo nestao. Od osoblja, pa preko doktora, svi su ulagali napore da učine moj boravak na klinici što prijatnijim.

Bio sam u čudu, nisam mogao da verujem koliko lako sam ostvarivao napredak svakog dana. Elementi fizičke krize su nestali kao rukom odnešeni, ali sam i dalje strahovao od povratka želje za heroinom. Srećom, pored terapija, razgovori sa psiholozima su mi pomogli da se u potpunosti ratosiljam svih loših navika. Danas sam ubeđen da ne bih bio tu gde jesam bez psihologa sa klinike Dr Vorobjev.

„Sada sam potpuno novi čovek, a svakom novom danu se radujem uz svoje najbliže.”

I po okončanju terapija i vraćanju kući, ostao sam u kontaktu sa ljudima s klinike. Ovo mi je značajno pomoglo da istrajem u odluci da se pridržavam zdravog života. Mesečni pregledi i terapije su učinile moj put do ozdravljenja daleko lakšim. Ni u jednom trenutku nisam poželeo da se vratim starom životu. Štaviše, bio sam zahvalan što sam dobio novu šansu i bio sam spreman da učinim šta god kako bih je i iskoristio.

Čak i 5 godina posle programa lečenja zavisnosti na klinici Dr Vorobjev, nekada i dalje ne mogu da verujem koliku životnu promenu sam uspeo da načinim. Sada, kada sam uspeo da iznova zadobijem poverenje svojih najbližih i oformim svoju porodicu, na sve probleme gledam kao na neki prošli život.

Sada imam i svoju decu i vaspitavam ih da se klone droge i ne ponavljaju moje greške. Još jednom da ponovim, sve ovo bi bilo nemoguće bez klinike Dr Vorobjev. Dugujem vam neizmernu zahvalnost koja se rečima ne može iskazati.

Podelite moje pismo sa svima koji imaju problem sa zavisnošću, recite im da rešenje postoji! Droga je najveće zlo na ovom svetu, ali je lepo znati da postoje ljudi koji imaju znanje i hrabrosti da joj stanu na put.