Bensedin lek – upotreba i njegovi rizici

Bensedin spada u najpoznatije i najstarije benzodiazepinske lekove, a već decenijama se koristi u tretiranju raznih stanja, a u ovom tekstu moći ćete da saznate na koji način funkcioniše Bensedin dejstvo, ali i kakvi rizici dolaze sa njegovim uzimanjem.

Šta je Bensedin?

Aktivna supstanca diazepam koja se nalazi u Bensedinu prvi put je sintetisana još davne 1963. u farmaceutskoj kompaniji Hoffman-La Roche. Ovaj benzodiazepinski lek ima relativno brzo vreme delovanja, gde se prvi efekti javljaju unutar 30 minuta od uzimanja, dok je karakteristično i dugo vreme eliminacije iz organizma, koje može potrajati između 20 i čak 100 sati. Zbog svog širokog dejstva, u medicini ima jako široku primenu.

Kako deluje Bensedin na organizam

Gama-aminobuterna kiselina (skraćeno GABA), služi kao primarni inhibicioni transmiter unutar centralnog nervnog sistema. Za lek Bensedin dejstvo se vezuje za aktiviranje receptora koji su osetljivi na GABA. Samim tim, moždana aktivnost se usporava, čime se i osećanja anksioznosti, stresa, brige i pranoje umiruju. Ovaj medikament takođe poseduje i miorelaksantno dejstvo, čime se opuštaju mišići, ali i povećava pospanost i rešava problem nesanice.

Medicinska primena Bensedina

Bensedin tablete se prvenstveno preporučuju za kratkotrajno lečenje stanja kao što:

• Anksiozni poremećaji
• Nesanica
• Epilepsija
• Ublažavanje apstinencijalne krize
• Premedikacija za hiruške procedure

Uvek se prepisuju na recept, a terapija takođe zahteva i redovne kontrole na kojima se prati stanje pacijenta. Lekari tom prilikom obično prepisuju najnižu dozu koja se može pokazati kao efikasna, uz planove za postepeno ukidanje terapije.

Anksioznost i napadi panike

Ukoliko govorimo o tome za šta je Bensedin najčešće korišćen, na samom vrhu te liste sigurno se nalazi tretiranje i otklanjanje simptoma anksioznosti. Ovaj lek za smirenje efikasno ublažava najveći broj simptoma koji su izazvani panikom ili anksioznošću, bilo da su u pitanju fizički simptomi kao što su mišićna napetost, znojenje, drhtanje, osećaj gušenja, ili psihičke poteškoće poput nemira, stresa i intenzivne nelagode.

Kod pojedinaca koji često uzimaju Bensedin iskustva pokazuju da relativno lako dolazi do razvoja tolerancije na efekte leka, usled čega je ovaj medikament primarno namenjen za kratkotrajno korišćenje. Ako ovakvi problemi postanu hronični, uz Bensedin lek uvode se i druge metode lečenja kao što su terapija antidepresivima i psihoterapija, pomoću kojih se kontroliše stanje i izbegavaju intenzivne epizode.

Nesanica i problemi sa spavanjem

Nemogućnost zdravog sna utiče na sve faze života pojedinca, a bez odgovarajućeg odmora, mnogi telesni mehanizmi se zaustavljaju. Usled sedativno-hipnotičnog dejstva koje poseduje ovaj medikament, neretko susrećemo primere gde se koristi Bensedin za spavanje.

Pre svega, Bensedin lek može pomoći osobama da lakše utonu u san, a pomaže i pri održavanju kontinuiteta sna. Samim tim, u toku noći, osobe imaju više vremena da se odmore, a fiziološki sistemi regenerišu i vrate u optimalno funkcionisanje. Bensedin za spavanje se prvenstveno koristi ukoliko je insomnija izazvana preteranom brigom i stresom, kada se anksiolitičko svojstvo ovog benzodiazepina pokazuje kao naročito efikasno.

Epilepsija i grčevi mišića

Još jedna od stavki usled kojih je Bensedin dejstvo korisno može se pronaći u antikonvulzivnim elementima ovog medikamenta. Umirujući efekat GABA neurotransmitera u mozgu dovodi do stabilizacije nervnih ćelija, čime se umanjuje verovatnoća za javljanje novih napada.

Ukoliko napadi traju duže od 5 minuta, ili se ponavljaju u kratkom vremenskom intervalu Bensedin lek efikasno pomaže u prekidanju ovog stanja, usled čega se koristi u ovim hitnim situacijama koje mogu biti i opasne po život. Takođe je moguća i primena ako se predviđa povećan rizik od napada, ali i ukoliko je neophodno u kratkom roku otkloniti probleme sa intenzivnim grčenjem mišića.

Rizici i nuspojave

Za lek sa jakim dejstvom kao što je Bensedin neželjena dejstva mogu da se jave već i pri prvom uzimanju, ali vremenom mogu eskalirati i preći u ozbiljne zdravstvene probleme, kao što je bolest zavisnosti. Zanemarivanje ovih znakova upozorenja i nastavljanje uzimanja bez konsultovanja sa doktorima može samo dodatno uvećati postojeće rizike.

Najčešće nuspojave

Bensedin tablete mogu izazvati nuspojave kao što su:

• Sedacija i pospanost
• Ošamućenost
• Gubitak koordinacije
• Mišićna slabost
• Problemi sa pamćenjem
• Usporenost govora
• Suvoća usta
• Povećana anksioznost

Važno je naglasiti da se kod leka Bensedin dejstvo karakteriše umanjenjem psihomotornih sposobnosti, pa stoga pri uzimanju ovog medikamenta mora da se izbegava upravljanje vozilima i mašinama, usled uvećanog rizika od povreda.

Ozbiljni rizici dugotrajne upotrebe

Već smo više puta naglasili da kod supstance kao što je Bensedin iskustva i praksa pokazuju da je dugoročno uzimanje neophodno izbegavati. Ako se konzumiranje ipak nastavi i posle 4 nedelje, može doći do razvoja potpune psihičke i fizičke zavisnosti od leka.

Svaki pokušaj prekida uzimanja potom rezultira simptomima apstinencijalne krize, a kako vreme odmiče, i potreba za uvećanjem doza zarad postizanja psihofizičke stabilnosti samo raste. Paralelno sa tim raste i rizik od kognitivnih oštećenja, pogoršanja simptoma, povreda, ali i negativne interakcije sa drugim supstancama.

Ako poznajete nekoga ko se bori sa ovim stanjem, naša specijalna bolnica za bolesti zavisnosti može pomoći da se ovaj negativni ciklus zaustavi za sva vremena. Dostupni smo za vas 365 dana u godini.

Opasnost kombinacije sa alkoholom i drugim lekovima

Kod pojedinaca koji se nalaze u poodmaklim fazama zavisnosti i kod kojih postoji potreba da se započne lečenje od alkohola, rizik od fatalnog ishoda znatno raste ukoliko se pored pića unosi i Bensedin ili bilo koji drugi bendiazepinski lek. Ove supstance i pojedinačno dovode do depresije nervnog sistema, ali se paralelnim uzimanjem njihovo dejstvo na organizam značajno uvećava.

Tada mogu uslediti respiratorna depresija, koma, prestanak disanja i gubitak života. Dr Vorobjev je klinika za lečenje alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti koja vam uz napredne procedure kao što je detoksikacija od alkohola, farmakoterapija i upotrebom najmodernijih medicinskih aparata može pomoći da pronađete izlaz iz ovog teškog stanja pre nego što dođe do trajnih posledica.

Pored alkohola, i druge supstance koje služe kao depresori nervnog sistema, kao što su opioidne supstance, pa čak i određene vrste antidepresiva mogu imati izrazito negativan sinergistični efekat. Iz tog razloga se Bensedin uvek mora koristiti po preporuci lekara koji pre prepisivanja terapije mora biti detaljno upoznat sa svim supstancama koje osoba konzumira.

Zloupotreba Bensedina

Do sada smo uglavnom pričali o pozitivnim aspektima koje poseduje Bensedin lek, ali važno je znati da ovaj benzodiazepin takođe ima i jak adiktivni potencijal. Stoga ga mnogi ciljano zloupotrebljavaju u želji da dožive osećanja euforije, prijatne opuštenosti i emotivno se distanciraju od problema sa kojima se susreću.

Samoinicijativno povećanje doze

Potencijalno najveća opasnost kod uzimanja benzodiazepinskih lekova je samostalno određivanje doza, odnosno konzumiranje prema osećaju. Ovo je česta zamka, budući da mnogi pojedinci misle da sebe poznaju najbolje, te da će na vreme moći da prepoznaju situacije u kojima im lek ne donosi pomoć, već prerasta u opsesiju.

Zapravo, kod supstance kao što je Bensedin zavisnost veoma lako nastupa u ovakvim situacijama. Mozak i telo se privikavaju na efekte ovog medikamenta dosta brzo, pa potreba za stalnim unošenjem novih doza može nastati i posle svega nekoliko nedelja. Tada za Bensedin neželjena dejstva mogu postati i očigledna, ali osobe neće biti u stanju da se odupru stalnoj žudnji koja prerasta u opsesiju i zavisnost.

Najčešći obrasci zloupotrebe u Srbiji

Statistika pokazuje da u našoj zemlji najveći broj ljudi razvije problem sa zavisnošću usled ciljane zloupotrebe. Na primer, ukoliko se zajedno uzimaju Bensedin i alkohol posledice mogu biti burne i zahtevati hitnu lekarsku intervenciju, a jedina šansa za postizanjem dugoročne stabilnosti se nalazi u započinjanju programa kompletnog odvikavanja.

Predoziranje Bensedinom

Uzimanje velikih doza ovog medikamenta u kratkom vremenskom periodu uvećava rizik od pojave predoziranja. Kao i kod drugih psihoaktivnih supstanci, i predoziranje Bensedinom može dovesti do gubitka života usled zastoja rada centralnog nervnog sistema, što rezultira kardiovaskularnim i respiratornim opstrukcijama. Bez dobijanja hitne medicinske intervencije kod osoba koje su na taj način koristile Bensedin lek stoga može nastupiti i koma, ali i trenutna smrt.

Simptomi predoziranja

Ukoliko nepravilno koristite Bensedin predoziranje može nastati i u kratkom roku, pa je važno obratiti pažnju na sledeće simptome:

• Izražena pospanost
• Nemogućnost buđenja osobe
• Potpuna konfuzija
• Gubitak koordinacije
• Nerazgovetan govor
• Dupli vid
• Nepravilno disanje
• Gubitak svesti
• Usporen rad srca

Hitne mere i lečenje

Ukoliko se posle konzumiranja Bensedina javi bilo koji od navedenih simptoma, ovo predstavlja znak upozorenja da je neophodno zatražiti hitnu lekarsku pomoć. Ukoliko se nalazite u blizini osobe koja je već izgubila svest, važno je odmah zatražiti intervenciju, a dok do toga ne dođe, osobu je potrebno postaviti u stabilni bočni položaj, kojim se sprečava mogućnost gušenja. 

Ako je moguće, stručnim licima je potrebno preneti i sve važne informacije o osobi, kao što je njeno zdravstveno stanje, kakve terapije prima i da li je potencijalno došlo do preterivanja u količinama konzumiranja supstanci.

Da li Bensedin izaziva zavisnost?

Do sada smo iz teksta naučili za šta je Bensedin najčešće prepisivan, kakve nuspojave može izazvati i kako u tim situacijama reagovati, ali sada ćemo detaljniju pažnju posvetiti i prepoznavanju zavisnosti od ovog medikamenta.

Psihička zavisnost

Razvoj emocionalne i podsvesne stalne potrebe za lekom, ali i gubitak kontrole nad njegovim uzimanjem karakteriše se kao bolest zavisnosti. Ovo stanje je duboko ukorenjen poremećaj koji se ne može ukloniti jednostavnim sprovođenjem apstinencije, već je potrebno promeniti i čitav način na koji osoba percipira Bensedin lek.

Ovaj poremećaj se manifestuje na sledeće načine:

• Snažna žudnja za lekom
• Uverenje da je život bez leka nemoguć
• Sve misli usmerene ka pribavljanju novih doza
• Kompulzivne i manipulativne radnje
• Neuspešni pokušaju obustave
• Lek postaje jedini način za nošenje sa problemima

Fizička zavisnost

Istovremeno, Bensedin lek može izazvati i niz fizičkih poteškoća koje su karakteristične i vezuju se za apstinencijalni sindrom. U nedostatku novih doza, u organizmu može doći do intenzivnih reakcija nelagode koji se jedino donekle mogu ublažiti uzimanjem novih količina leka.

Fizička zavisnost se može prepoznati po sledećim pojavama:

• Sve veće doze zarad osećaja smirenosti
• Mišićni grčevi i bol
• Preosetljivost na svetlost i zvuk
• Nekontrolisano drhtanje ruku i tela
• Mučnina i povraćanje
• Visok krvni pritisak i lupanje srca

Simptomi zavisnosti

Bensedin lek se koristi u mnogim poljima, pa tako i neželjeni simptomi koji dolaze sa ovom supstancom mogu varirati od stanja u kom se osoba nalazi. Dok jedni koriste Bensedin za depresiju, drugi se oslanjanju na ovaj medikament radi smirenja ili otklanjanja anksioznih stanja.

Najbolji trenutak da se zatraži pomoć je čim se udaljite od preporuka lekara o uzimanju leka. Bilo da se radi o povećanju doza, slabijem reagovanju na lek ili neželjenim efektima, uvek je najbolje na vreme reagovati i zatražiti pomoć pre nego što simptomi eskaliraju i dođe do težih oblika zavisnosti, ali i potencijalno trajnih posledica.

Apstinencijalni sindrom pri prestanku

Kod osobe koja je razvila zavisnost od ovog medikamenta, bilo kakvo opadanje nivoa diazepama i njegovih metabolita u krvi rezultira simptomima nelagode. Pošto se ovaj lek duže zadržava u krvi, prvi simtpomi se najčešće javljaju 2 do 7 dana nakon uzimanja poslednje doze. Bez ove supstance na koju je mozak navikao, aktivnost centralnog nervnog sistema se drastično ubrzava, usled čega se iznova vraćaju svi negativni simptomi zbog kojih je osoba i počela da uzima Bensedin lek.

S druge strane, kada je u pitanju apstinencijalni sindrom koji izaziva Bensedin neželjena dejstva tako uključuju i drhtanje, znojenje, bolove u mišićima, glavobolje, senzorne smetnje, ali i intenzivne žudnje za novim dozama, razdražljivost, nervozu i anksioznost. U najtežim slučajevima, poput onih gde se uzima Bensedin i alkohol posledice uključuju i životno ugrožavajuće simptome poput konvulzija i delirijum tremensa.

Lečenje zavisnosti od Bensedina

Zavisnosti koju izazivaju lekovi za smirenje izuzetno su teško izlečiva stanja iz više razloga. Pre svega, nemoguće je odjednom obustaviti uzimanje leka usled burnih simptoma apstinencijalne krize, ali je izuzetno teško i postići dugoročnu stabilnost bez vraćanja medikamentima.

Stoga odvikavanje od Bensedina mora da obuhvati sve ove faktore, u kratkom roku ukloni simptome nelagode, otkloni žudnju za lekom, ali i potpuno promeni mehanizme suočavanja sa stresnim situacijama kako bi se dugoročno umanjila mogućnost recidiva.

Na klinici Dr Vorobjev, lečenje je zato podeljeno u više stadijuma:

• Postavljanje odgovarajuće dijagnoze
• Otklanjanje simptoma apstinencijalne krize
• Psihofizička rehabilitacija
• Farmakoterapija
• Psihoterapija
• Averzivne procedure
• Mesečne kontrole po izlasku s klinike

Sveobuhvatnim lečenjem ovog tipa može se uticati na same korene uzroke zavisnosti, ali i stvoriti podsvesna odbojnost prema zloupotrebi i nesavesnom korišćenju medikamenata. Samim tim, uz ovakvo lečenje, na duge staze se može otkloniti nepresušna potreba za Bensedinom.

Kada je vreme da potražite stručnu pomoć

Ukoliko uzimate Bensedin i uviđate da polako gubite kontrolu nad ovim lekom, ili se borite sa neželjenim simptomima, uvek je potrebno obratiti se lekaru radi dobijanja ekspertske pomoći. Dugoročna borba sa ovim stanjem samo vodi ka sve većoj potrebi za lekom, ali i težim simptomima apstinencijalne krize kada nije moguće doći do novih doza supstance. Pored toga, stalni rizici od zdravstvenih komplikacija se svakim danom samo uvećavaju.

Ako vam je potrebna pomoć, ili znate da je neko vama blizak razvio zavisnost od lekova, nazovite nas radi dobijanja besplatnih konsultacija za izlaz iz ovog stanja. Dostupni smo za vas 24/7, a na vama je samo da ostvarite ovaj prvi i najvažniji korak.

FAQ