Faze alkoholizma – Kako ih prepoznati na vreme

Bolesti zavisnosti se nikada ne javljaju odjednom pa tako i kada je u pitanju alkoholizam faze bolesti se smenjuju tiho i neprimetno sve dok problem ne postane hroničan. Razumevanjem tih faza možemo na vreme prepoznati rizik i potražiti podršku.

Šta je alkoholizam i zašto nastaje?

Alkoholizam je stanje u kojem osoba više ne može da kontroliše koliko pije i nastavlja čak i kada vidi koliko to loše utiče na njegovo zdravlje i život. Ali zašto uopšte nastaje alkoholizam? Zašto pojedini ljudi postaju alkoholičari, a drugi ne? Odgovor je zato što alkoholizam nije samo problem, već bolest. I to bolest koja se razvija kombinacijom više različitih faktora. Ti faktori su:

• Biološki – Pojedini ljudi imaju naslednu, genetičku sklonost ka alkoholizmu. Mozak različito reaguje na alkohol. Nekome donosi blagi osećaj opuštanja, dok kod drugih pokreće snažniji talas dopamina. Upravo ta razlika utiče na to da neko ostane na povremenom piću, a drugi postane alkoholičar.
• Psihološki – Kada se neko nosi sa stresom, tugom, depresijom ili traumom, često posegne za alkoholom da bi “olakšao” ili ublažio ta osećanja. Alkohol se koristi kao neka vrsta leka, ali vremenom privremena uteha prerasta u naviku koja vodi u zavisnost.
• Socijalni – Okolina ima veliki uticaj. Ako je alkohol lako dostupan, a opijanje sasvim uobičajena pojava u porodici i društvu, veće su šanse da se razvije problem. U periodu adolescencije, pritisak vršnjaka može biti presudan na formiranje navika koje povećati rizik od alkoholizma.

Zašto je ovo bitno? Kada shvatimo šta stoji iza alkoholizma, lakše je pružiti podršku sebi ili osobi koju volimo pre nego što bolest uzme maha. Pored toga, izuzetno je važno razumeti i faze alkoholizma i kako se razvijaju.

Faze alkoholizma – od povremenog pića do bolesti

Alkoholizam ne nastaje preko noći. Postepeni razvoj alkoholizma, sa jedne strane, pruža dovoljno vremena da se reaguje pre nego što se razvije krajnja faza alkoholizma, ali isto tako, nosi rizik da problem ostane neprimećen sve dok ne postane ozbiljan.

Početna faza – socijalno i povremeno konzumiranje

U početku, alkohol se pije u društvu, na proslavama ili pri večernjim izlascima. Konzumiranje u ovoj fazi je uglavnom još uvek bezazleno jer osoba koja pije oseća da drži stvari pod kontrolom. Ali alkohol polako postaje deo svakodnevnog života i stvara se navika koja može odvesti u teže faze alkoholizma.

Faza navike – redovno konzumiranje alkohola

U ovoj fazi, alkohol se ne pije samo u posebnim prilikama i na proslavama. Sve češće se poseže za pićem nakon napornog ili stresnog dana. Vikendom pijenje prerasta u neumereno opijanje, a pojedini počinju da piju i sami kod kuće. Malo po malo, alkohol postaje deo svakodnevnog života i prerasta u naviku i rutinu. Istovremeno, tolerancija na alkohol raste pa su potrebne sve veće količine da bi se postigao isti efekat.

Faza zavisnosti – gubitak kontrole

U ovoj fazi, alkohol postaje važniji od svega drugog. Čovek više ne pije iz zadovoljstva, već zato što oseća da mora. Kada nema alkohola, javljaju se nemir, razdražljivost i simptomi krize, a zdravlje, porodica i posao počinju ozbiljno da trpe. To je stanje u kome je skoro nemoguće samostalno prestati sa pićem i jedini pravi izlaz je stručna pomoć.

Terminalna faza – ozbiljne posledice po zdravlje

Zadnji stadijum alkoholizma je najteži i najopasniji. Javljaju se ozbiljni zdravstveni problemi. Stradaju jetra, srce i drugi organi jer telo više ne može da podnese količine alkohola koje se unose. Osobu više ne zanima ništa osim pića. Odnosi sa porodicom i prijateljima pucaju, a svakodnevni život postaje sve teži. Poslednja faza alkoholizma je opasna po život i jedini put ka izlečenju je kliničko lečenje i detoksikacija alkoholizma.

Najčešći simptomi alkoholizma

Različite faze alkoholizma nose različite simptome. U nastavku smo izdvojili neke od najčešćih simptoma koji se javljaju kako bolest napreduje.

Faza navike (Alkoholizam u ranoj fazi):

• Alkohol postaje deo svakodnevnog života
• Tolerancija na alkohol raste
• Povremeno dolazi do opijanja
• Počinju prvi problemi sa obavezama, porodicom, okolinom i sl.

Faza zavisnosti (Simptomi poodmakle faze alkoholizma):

• Osoba više ne pije zato što želi, već zato što mora
• Pije se svakodnevno i teško se staje kad se počne
• Kad nema alkohola, javljaju se simptomi apstinencijalne krize
• Porodica, posao i zdravlje počinju ozbiljno da trpe

Terminalna faza (Alkoholizam poslednji stadijum)

• Alkohol je centar života
• Zdravlje je ozbiljno narušeno
• Osoba zanemaruje ličnu higijenu i obaveze
• Odnosi sa drugima su narušeni
• Opijanje je preživljavanje, a ne izbor

Razvoj alkoholizma je postepen i simptomi vremenom postaju sve uočljiviji i teži.  Prepoznati ih na vreme znači dati sebi šansu za oporavak.

Psihičke i fizičke posledice dugotrajnog alkoholizma

Od svih bolesti zavisnosti alkoholizam je najpodmuklija jer je alkohol svuda oko nas, teško ga je izbeći, a posledice alkoholizma su razarajuće. Zavisnost se često i ne primećuje, a zavisnik se retko vidi kao bolesnik kome je neophodno lečenje.

Psihičke posledice alkoholizma koje se najčešče projavljaju su:

• Anksioznost
• Depresija
• Razdražljivost
• Nagle promene raspoloženja
• Slabljenje koncentracije i pamćenja
• Gubitak interesa za bilo kakve aktivnosti
• Izolacija i povlačenje iz društva

Najteži stadijumi alkoholizma mogu izazvati vrlo ozbiljne psihičke probleme kao što su

• Delirijum tremens Najopasnije stanje apstinencijalne krize. Prate ga halucinacije, nemir, drhtavica, znojenje, ubrzan puls. Može dovesti do smrti.
• Alkoholne halucinacije Osoba čuje glasove ili vidi stvari koje ne postoje, što može izazvati strah, paranoju i agresiju.
• Alkoholna paranoidna psihoza Uverenje da osobu neko proganja, špijunira ili im želi zlo. Može izazvati nepredvidive agresivne reakcije.
• Korsakovljev sindrom Teško oštećenje pamćenja zbog dugotrajnog alkoholizma i nedostatka vitamina B1. Osoba sve zaboravlja i popunjava rupe u pamćenju izmišljenim pričama.
• Alkoholna demencija Trajno gubljenje kognitivnih sposobnosti.
• Teška depresija i suicidalne misli Velika opasnost od samoubistva.

Fizičke posledice alkoholizma koje se najčešće pojavljuju:

• Hronični umor
• Glavobolje
• Nesanica
• Gastritis, mučnina, povraćanje
• Oslabljen imunitet
• Oštećenja jetre

Poslednja faza alkoholizma izaziva fizičke posledice koje su izuzetno teške i, nažalost, mogu dovesti i do smrti:

• Ciroza jetre Trajno oštećenje jetre koje vodi u otkazivanje rada i drugih organa
• Kardiovaskularni problemi Visok pritisak, oboljenja srca i rizik od šloga.
• Oštećenje pankreasa Potpuni prestanak rada pankreasa vodi u otkazivanje drugih organa i smrti.
• Neuropatija Oštećenje nerava koje izaziva trnjenje, slabost i bol u rukama i nogama.
• Alkoholna epilepsija Napadi epilepsije izazvani promenama u mozgu.
• Rak Povećan rizik od malignih bolesti digestivnog trakta.

Jasno je da kada je u pitanju alkoholizam stadijumi koji se prolaze nose sopstvene simptome koji su manje ili više uočljivi. Za osobu koja pije, kao i za njegovu porodicu i prijatelje, od izuzetnog je značaja prepoznati faze razvoja alkoholizma da bi se odreagovalo na vreme.  

Kako alkoholizam utiče na porodicu i društvo

Alkoholizam nikada ne pogađa samo osobu koja pije. Posledice oseća cela porodica, pa i šira okolina. U kući često vlada atmosfera napetosti i nesigurnosti, supružnik i deca trpe emocionalni pritisak, a svađe, nepoverenje i zanemarivanje postaju sastavni deo života. 

Deca koja odrastaju uz alkoholičara često nose osećaj stida i krivice, a kasnije u životu se često i sama okreću alkoholu ili narkoticima. Otkuda ta nelogičnost? Zar ne bi trebalo da detetu koje gleda kako alkohol uništava njegovu porodicu alkohol postane potpuno odbojan?

Upravo u ovoj nelogičnosti se projavljuje sva okrutnost ove bolesti.

Odrastanje uz roditelja alkoholičara stvara kod dece traumu, osećaj nesigurnosti i nedostatka ljubavi. U odraslom dobu, nerazrešene traume postaju toliko jake da osoba ima potrebu da ih potisne i utiša. Pri tom pribegava onome što je u detinjstvu videla kao način za rešavanje problema. Osim toga, tu je i genetska predispozicija koja nije zanemarljiv faktor. 

I na društvenom nivou, alkoholizam ostavlja duboke tragove. Povećava broj saobraćajnih nesreća, krivičnih dela, nasilja u porodici. Čitava zajednica gubi potencijal koji bi mogao da bude koristan i usmeren na dobro. Zato se razvoj alkoholizma shvata i kao ozbiljan društveni problem, a ne samo lični.

Alkoholizam kod žena – dvostruka stigma i posledice

Žene ređe postaju zavisne od alkohola, ali to ne znači da alkoholizam nije prisutan među ženama. Najnoviji podaci su zabrinjavajući jer pokazuju da su kod žena različite faze alkoholizma sve učestalija pojava. Na tri muška zavisnika, dolazi jedna žena, ali se ta proporcija ubrzano smanjuje. Istraživanje o upotrebi alkohola među ženama u Srbiji je pokazalo da su najranjivije grupe mlade žene, nezaposlene, neudate i žene bez dece.

Žene koje imaju problem sa alkoholom suočavaju se sa dvostrukom stigmom. Jedna je osuda društva jer se žena koja pije mnogo više osuđuje nego muškarac, a druga je autostigma. Same žene osuđuju sebe kao slabe i nesposobne da se izbore sa problemom. Osim toga, verovatnoća da će ih partener napustiti tokom lečenja je izuzetno visoka. Dok žene uglavnom ostaju uz svoje partnere koji se leče od alkoholizma, kod muškaraca to nije slučaj.

Alkohol ostavlja teže posledice na ženski organizam jer telo brže upija, a sporije razgrađuje alkohol. Oštećenja jetre, srčani problemi i nervna oboljenja se razvijaju brže nego kod muškaraca. Raste rizik od depresije, anksioznosti i promena raspoloženja. Kada majka pije, deca najviše ispaštaju. Obično su zanemarena, a ponekad i zlostavljana, što ostavlja duboke posledice. Ženski alkoholizma je, tako, tiši i skriveniji, ali su posledice teže i pojavljuju se brže.

Mogu li simptomi alkoholizma ostati neprimetni?

Da, kao što smo već pomenuli, faze alkoholizma se smenjuju postepeno pa rani simptomi obično ostaju neprimetni. Okolina konzumiranje alkohola vidi kao nešto normalno, a sama osoba najčešće ima niz opravdanja za svoje simptome. Čak i kad znaci alkoholizma postanu primetni, često im se ne pridaje značaj. Zato alkoholizam može neprimetno da napreduje godinama pre nego što ga neko doživi kao problem. Uz to, alkoholizam se obično ne posmatra kao bolest pa se osoba koja pije vidi kao slabić ili kao neko ko svesno bira da pije. Ne kao neko kome su potrebni pomoć i podrška.

Lečenje alkoholizma u Srbiji – mogućnosti i pristupi

Lečenje alkoholizma u Srbiji postoji i dostupno je, ali ga i dalje prate društvene predrasude i nedostatak svesti o tome da je alkoholizam bolest. Mnogi zbog osećaja srama ili straha od osude odlažu da potraže stručnu pomoć, iako im je ona preko potrebna.

Lecenje alkoholizma u Beogradu je moguće u državnim ustanovama i u privatnim klinikama. Jedna od najpoznatijih je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Vorobjev, poznata po savremenim metodama i individualnom pristupu svakom pacijentu.

Ono što ovu kliniku razlikuje jeste kombinacija naprednih medicinskih procedura i holističkog pristupa. To znači da se ne leči samo fizička zavisnost, već se radi na potpunom fizičkom i mentalnom oporavku. Pored najsavremenijih medicinskih tretmana, kroz terapije i savetovanja pacijenti imaju priliku da otkriju skrivene uzroke zavisnosti, razreše svoje traume i izgrade zdravije obrasce ponašanja.

Lečenje alkoholizma kod kuće – rizici i ograničenja

Većina ljudi koja shvati da ima problem sa alkoholom, prvo pokuša lečenje kod kuće. Razlozi su najčešće strah od stigme, osećaj sramote i želja da se pokaže snaga volje. Znamo da kada je u pitanju alkoholizam stadijumi u kojima se nalazi osoba koja pije imaju veliki uticaj na ishod lečenja. U ranim fazama, moguće je prestati sa pićem i kod kuće, ali skriveni uzroci alkoholizma i dalje ostaju prisutni. Alkoholizam nije samo loša navika koje se treba otarasiti, već bolest koja ima duboke korene. Ako se oni ne razreše kroz terapiju i psihološu podršku, velika je verovatnoća sa će se problem vratititi. 

Apstinencijalna kriza koja nastaje kada se prestane sa pićem može biti vrlo teška i opasna. Poslednja faza alkoholizma je posebno rizična jer nagli prekid može dovesti do jakih halucinacija, delirijum tremensa, pa čak i smrti. U takvim slučajevima neophodan je nadzor lekara jer lečenje kod kuće nije bezbedna opcija. Zato je klinika za lecenje alkoholizma najbolje i najsigurnije mesto za lečenje.

Šta obuhvata savremeni proces lečenja alkoholizma?

Terapija alkoholizma u savremenim klinikama za lečenje zavisnosti poput naše klinike Vorobjev, sastoji se iz više različitih faza koje se prilagođavaju individualnim potrebama svakog pacijenta. Te faze su:

Dijagnostika

U ovoj fazi se procenjuju zdravstveno stanje pacijenta i težina njegove zavisnosti. Šta to podrazumeva? Pre svega, laboratorijske analize, EKG, internistički pregled, pregled psihologa, psihijatra i sl.

Detoksikacija

Detoksikacija organizma od alkohola je ključna faza lečenja. U zavisnosti pd stanja i potreba pacijenta, bira se najefikasniji način detoksikacije. Cilj je ukloniti alkohol iz organizma u potpunosti, a izbeći ili ublažiti simptome apstinencijalne krize. 

Psihostabilizacija

U ovoj fazi, radi se na oslobađanju od psihološke zavisnosti. Koriste se različit terapije, kao što su averzivna terapija koja razvija podsvesnu otpornost prema alkoholu, N.E.T. terapija koja obnavlja nivoe hormona zadovoljstva i lateralna terapija koja harmonizuje rad mozga. Cilj je da se postavi čvrst temelj za dugoročni oporavak bez povratka na staru naviku.

Farmakološka blokada

Nakon psihostabilizacije, uvode se lekovi za lecenje alkoholizma. Čak i ako osoba padne u iskušenje da opet počne po starom, pomoću ovih lekova alkohol neće imati dejstvo koje je ranije imao. Za farmakološku blokadu se mogu koristiti tablete protiv alkoholizma, depo-injekcije ili implantati. Cilj je da se stvori fizička odbojnost prema alkoholu i obezbedi dodatna sigurnost u periodu oporavka. 

Psihološka podrška

Napuštanje klinike nije kraj lečenja. Da bi se sprečio povratak alkoholu, lečenje se nastavlja tokom narednih 12 meseci kroz kontrole, savetovanja, psihoterapiju i druge oblike terapije. Cilj je da se smanji rizik od recidiva i da se pomogne osobi da uspostavi stabilnost i krene u nov, zdraviji život. U isto vreme, pruža se i psihološka podrška porodici jer su i njima potrebni oporavak i snaga da bi zajedno sa osobom koja se leči prošli kroz ceo proces.

Kako sprečiti recidiv i sačuvati rezultate lečenja?

Da bi lečenje bilo uspešno, a rezultati trajni, potrebni su medicinska zaštita i iskrena podrška. Farmakološka blokada i druge savremene terapije daju sigurnost, a razumevanje i podrška porodice i prijatelja daju neophodnu snagu i volju da se izdrži do kraja. Onome koji se oporavlja od alkoholizma najviše znači osećaj da nije sam u toj borbi. Zato prevencija recidiva nije samo izbegavanje alkohola već izgradnja novog, zdravijeg načina života.

Zakažite razgovor sa našim stručnjacima za lečenje alkoholizma

Alkoholizam jeste težak problem, ali nije nerešiv. Najvažnije je napraviti prvi korak, a to je potražiti pomoć. Uz stručnu podršku moguće je izaći iz začaranog kruga zavisnosti i ponovo uspostaviti kontrolu nad sopstvenim životom. 

Naš tim čine iskusni psihijatri, lekari specijalisti i terapeuti koji godinama rade sa osobama koje se bore sa zavisnošću. Svakom pacijentu pristupamo s posebnom pažnjom, uz potpunu diskreciju i razumevanje. Možete biti sigurni da ćete na našoj klinici dobiti sve što vam je potrebno za izlečenje i oporavak. Ne čekajte, javite nam se i zakažite razgovor s našim stručnjacima.

FAQ