Leksilijum: pomoć za anksioznost ili put ka zavisnosti?

Kada je u pitanju Leksilijum iskustva ljudi koji ga uzimaju mogu itekako varirati. Mnogima ovaj lek predstavlja brzo rešenje problema sa kojima se suočavaju, dok je kod drugih doveo do pojave bolesti zavisnosti i brojnih nuspojava. U ovom tekstu moći ćete da naučite više važnih informacija o ovom medikamentu.

Šta je Leksilijum i zašto se propisuje?

Leksilijum tablete, kod nas često poznatije pod imenom aktivnog sastojka bromazepam, spadaju u red lekova pod imenom benzodiazepini. Koriste se za brzo smirivanje anksioznosti, ali poznate su i po svom sedirajućem i miorelaksantnom dejstvu.

Pored otklanjanja simptoma teskobe i nelagode izazvane napadima panike, Leksilijum se takođe upotrebljava radi lakšeg uspavljivanja i održavanja sna, umanjenja nervoze i napetosti, ali može biti koristan i u opuštanju mišića.

Kako deluje na nervni sistem

Hemijski transmiter GABA u mozgu predstavlja svojevrsnu kočnicu, a usled njegovog inhibitorskog dejstva na nervni sistem smanjuje se ubrzana aktivnost neurona. Budući da Leksilijum dejstvo ostvaruje preko receptora GABA, čiji rad i pospešuje, ubrzo nakon uzimanja ovog leka, osobe osećaju umanjenje nervoze, napetost i problema sa nesanicom.

Uzimanjem većih doza ove supstance javljaju se i određeni hipnotički i sedativni efekti, a ovo predstavlja jedan od glavnih razloga zašto osobe mogu razviti zavisnost od ovog benzodiazepina. Iz tog razloga se njegovo korišćenje mora ograničiti na situacije u kojima za to postoji lekarska saglasnost, i isključivo u kratkim vremenskim intervalima.

Kada se najčešće propisuje Leksilijum

U situacijama gde je potrebno smiriti osobu u kratkom roku, što uključuje teže oblike anksioznosti, panične napade, ali i poremećaje spavanja i psihosomatske tegobe, Leksilijum lek može predstavljati odlično rešenje.

Leksilijum kod anksioznih poremećaja

Kod ozbiljnih anksioznih poremećaja koji sprečavaju osobu da dovede svoje emociju pod kontrolu, ili dovode do izuzetnih naleta negativnih simptoma, za pacijente kojima je prepisan Leksilijum iskustva su najčešće pozitivna. Inicijalno smirenje psihičkih i fizičkih manifestacija ovog stanja najčešće se postiže veoma brzo nakon uzimanja leka.

Potrebno je znati da se upotreba ovog leka se ne prepisuje na duge staze, a ukoliko se osobe hronično suočavaju sa stanjima povišene anksioznosti, obično se preporučuje prelazak na lekove iz klase antidepresiva, uz redovne psihoterapije, uz pomoć kojih se održava stanje psihofizičkog balansa.

Upotreba kod nesanice i stresa

Dugoročno izlaganje stresnim situacijama može ostaviti brojne posledice po zdravlje, a ista situacija važi i za trenutke koji mogu biti izrazito uznemirujući. Jedan od problema koji se tada najčešće javlja je nemogućnost ostvarivanja zdravog sna, što dalje utiče na sve sfere života pojedinca.

S obzirom na činjenicu da je kod leka Leksilijum dejstvo takođe i hipnotičko, uspavljivanje i održavanje sna se može lakše postići uz njegovo korišćenje. Da li Leksilijum izaziva zavisnost i u ovakvim situacijama? Da, to je itekako moguće, pa se Leksilijum za spavanje mora koristiti uz izuzetnu pažnju, i nikada ne češće od 2 do 4 nedelje povezano. Pored toga, ova supstanca se primarno kategoriše kao anksiolitik, sa određenim hipnotičkim svojstvima, pa obično ne predstavlja prvi izbor kada je u pitanju lečenje nesanice i borba protiv stresa.

Poređenje sa drugim benzodiazepinima

Leksilijum tablete sadrže aktivni sastojak bromazepam, a druge grupe benzodiazepina oslanjaju se na različite supstance kao što su dijazepam ili alprazolam. Za razliku od ove dve supstance, Leksilijum lek ima malo kraću brzinu apsorpcije, dok se dužina dejstva kategoriše kao srednja do duga. S druge strane, alprazolam se karakteriše vrlo brzim efektima, ali nestaje iz organizma posle 6-12 sati, dok dijazepam može da se zadrži od 20 do čak 100 sati.

Samim tim, Leksilijum predstavlja sredinu između dva ekstremiteta, pa je pogodan za korišćenje u situacijama gde je potrebno produženo (celodnevno) dejstvo leka, ali se supstanca ne zadržava toliko dugo u organizmu, pa je zbog toga manji rizik da kod njega nastane predoziranje benzodiazepinima. Ukoliko ipak razvijete problem sa preteranom upotrebom ovog medikamenta, naša specijalna bolnica za bolesti zavisnosti pomoći će vam da se uz bezbolne terapije vratite srećnom životu, bez opsesisvne potrebe za uzimanjem novih doza Leksilijuma.

Dejstvo i trajanje

Sa poluvremenom eliminacija iz tela za 10-20 sati, bromazepam je čest izbor za tretiranje umerene do teške anksioznosti i nervoze. Takođe, Leksilijum se često koristi i usled njegove relativno stabilne prirode, odnosno stalnog anksiolitičkog dejstva koje se oseća dok je ovaj medikament u organizmu. Stoga i potreba za uzimanjem novih doza da bi doživeo trenutni „šok“ nije toliko visoka kao kod brojnih dregih psihoaktivnih supstanci.

Nuspojave i rizici

Već smo govorili da za lek Leksilijum neželjena dejstva mogu dovesti čak i do zavisnosti, ali koje su to najčešće pojave koje ukazuju na potencijalni problem sa uzimanjem ove supstance? Sada ćemo više govoriti o kratkoročnim i dugoročnim štetnim efektima.

Najčešće nuspojave Leksilijuma

Kao depresor centralnog nervnog sistema, Leksilijum lek može izazvati sledeće nuspojave:

• Pospanost
• Umor
• Smanjena budnost
• Narušena koncentracija
• Vrtoglavica
• Mišićna slabost
• Glavobolja
• Emocionalno otupljenje
• Još izraženija anksioznost

Dugoročne posledice upotrebe

Kod osoba koje su zanemarile negativne simptome i nastavile da uprkos problemima uzimaju Leksilijum iskustva i praksa u lečenju zavisnosti govore nam da se mogu javiti sledeće posledice:

• Sve veća potreba za lekom
• Pojava simptoma krize
• Problemi sa pamćenjem
• Poteškoće u učenju
• Rizik od razvoja demencije
• Hronična mišićna napetost
• Pogoršanje mentalnog zdravlja
• Hroničan umor i neispavanost
• Uvećan rizik od fizičkih povreda

Opasnost samoinicijativne upotrebe

Zavisnost od benzodiazepina veoma lako može nastati ukoliko se ovi lekovi uzimaju na svoju ruku. Isto se može reći i za Leksilijum, a tom prilikom može doći do ozbiljnih problema koje zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju.

Prekomerna upotreba i zloupotreba

Neretko se susrećemo sa osobama koje su koristile Leksilijum za spavanje, misleći da je ovo potpuno bezopasno, ili uveravajući sebe da mogu da prestanu kad god žele. Nepredvidiva svojstva ovog leka govore suprotno, budući da veoma lako može doći do tolerancije koja zahteva povećanje doza, a zatim i do nemogućnosti ostvarivanja zdravog sna ili pronalaženja mira bez uzimanja leka. Ovo predstavlja prvi korak na putu ka zavisnosti.

Ukoliko govorimo o situacijama gde se lekovi protiv stresa i druge supstance ciljano zloupotrebljavaju radi dostizanja određenih efekata, rizici se znatno uvećavaju, pa tu pored zavisnosti može lako doći i do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, a proces oporavka postaje još izazovniji.

Kada dolazi do predoziranja

Uzimanjem velikih količina ovog medikamenta ili skraćivanjem vremena između konzumacija novih doza, u telu sa javlja opasna količina benzodiazepina. Do predoziranja može doći i kombinovanjem Leksilijuma sa alkoholom, budući da obe supstance imaju umirujući efekat na nervni sistem. U takvim situacijama, najčešće je neophodna potpuna detoksikacija od alkohola koja se jedino može bezbedno uraditi unutar klinika za lečenje alkoholizma, pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja.

Bez dobijanja pomoći, predoziranje dovodi do prestanka rada srca, izuzetno visokog pritiska i zastajanja disanja, koje na kraju rezultira i smrtim ishodom.

Kako prepoznati zloupotrebu leka

Rano uočavanje simptoma koji ukazuju na to da se osoba muči sa zloupotrebom lekova može biti jako korisno. Ukoliko sumnjate da je neko vama blizak razvio problem sa preteranim korišćenjem Leksilijuma, obratite pažnju na sledeće promene:

• Samoinicijativno povećanje doza
• Preterana briga o preostalim količinama leka
• Neuspešni pokušaji umanjenja doza
• Zanemarivanje nuspojava
• Poremećaji raspoloženja
• Promene motorike
• Problemi sa pamćenjem

Posledice kombinovanja sa alkoholom

Već smo pomenuli da se benzodiazepini i alkohol nikada ne bi smeli mešati, ali koje posledice mogu doći usled ove greške? Pre svega, ovakve akcije dovode do stanja koa što su:

• Teška depresija nervnog sistema
• Zastoj disanja
• Smetnje u radu srca
• Gubitak refleksa
• Nesiguran hod
• Povećan rizik od zavisnosti
• Pogoršanje mentalnih problema

Važno je naglasiti da je zavisnost stanje koje ne bi smelo da se osuđuje, a da je lečenje od alkohola i preterane potrebe za medikamentima procedura kojom se ovim problemima može stati na put. U našoj klinici, pored stacionarnog lečenja, to uključuje i dodatne korake zaštite kao što su blokatori za alkohol i pružanje višemesečne terapijske podrške kojima se problem zavisnosti otklanja iz samog korena.

Leksilijum i drugi lekovi

Istovremenim ili paralelnim uzimanjem više različitih medikamenata, bilo da su u pitanju lekovi za smirenje, antidepresivi ili antipsihotici, može doći do brojnih psihofizičkih reakcija.

Interakcije sa antidepresivima

Ove dve vrste medikamenata često se prepisuju zajedno, naročito u početku tretmana za depresiju koja uključuje anksiozna stanja i nesanicu. Ovi lekovi uvećavaju osećaj pospanosti i umanjuju psihomotorne funkcije, što na primer može značajno uticati na sposobnost upravljanja mašinama i vozilima.

U inicijalnim fazama terapije, benzodiazepini kao što je Leksilijum lek imaju daleko brže dejstvo na organizam, pa se mogu koristiti u svrhe smirenja pacijenta, sve dok antidepresivi ne počnu da deluju. Uz pravilno doziranje i obavezno praćenje saveta lekara, mogu se izbeći problemi i umanjiti rizici koji dolaze sa ovim medikamentima, usled čega njihovo uzimanje može biti izuzetno korisno.

Rizici kombinovanja sa opioidima

Korišćenje Leksilijuma uz opioide može biti izuzetno rizično i dovesti do niza kontraindikacija. Najviše od svega, drastično se izdvaja uvećana mogućnost fatalne respiratorne depresije usled interakcija ove dve vrste supstanci.

Samim tim što obe vrste lekova uvećavaju depresiju centralnog nervnog sistema, njihovi efekti se međusobno uvećavaju, i ponekad i sasvim male doze mogu dovesti do gubitka svesti, kome i na kraju i smrti usled nestanka refleksa disanja. Ovo predstavlja i vodeći uzrok smrti kada su u pitanju benzodiazepini.

Poređenje: Leksilijum ili Bromazepam?

Poređenje sedativa kao što su Leksilijum i bromazepam nije moguće, budući da se radi o istoj supstanci. Leksilijum je samo ime brenda koji proizvodi farmaceutska kompanija, dok je bromazepam aktivna supstanca koju ovaj medikament sadrži.

Poređenje: Leksilijum ili Ksalol?

I Leksilijum i Ksalol spadaju u benzodiazepine, ali se Ksalol oslanja na aktivnu supstancu alprazolam, koja ima drugačije efekte na nervni sistem od bromazepama. Prvi efekti Ksalola se javljaju 15 do 30 minuta nakon uzimanja leka, dok je u slučaju Leksilijuma to produženo na 30 do 60 minuta.

Isto tako, Ksalol ima i jače efekte, pa je potrebno prilagoditi doziranje pažljivije, ali se Leksilijum najčešće duže zadržava u organizmu. Samim tim, Ksalol je efikasniji za tretiranje akutnih stanja, dok se bromazepam prepisuje kod onih situacija gde je potrebno kontinuirano dejstvo leka. Na samom kraju, za Leksilijum neželjena dejstva mogu doći i nakon prvog konzumiranja, a vremenom rizik samo raste, što je slično i kod Ksalola, s tim što Ksalol poseduje za nijansu veći rizik od javljanja adiktivnih poremećaja.

Leksilijum i zavisnost

Ukoliko posmatramo slučajeve gde osobe uzimaju Leksilijum iskustva govore da neodgovarajuće konzumiranje leka može ostaviti brojne posledice, uključujući i bolest zavisnosti.

Da li Leksilijum izaziva zavisnost?

Da, dugoročnom ili neodgovarajućom primenom leka Leksilijum, u organizmu dolazi do rasta tolerancije na ovaj medikament. Do ovoga najčešće dolazi postepeno, gde se tokom vremena prvo javlja gubljenje efektivnosti leka i slabljenje efekata, ali i dešavaju određene nuspojave koje ukazuju na potencijalan problem.

Ako se nakon ovog momenta osoba ne konsultuje sa lekarom ili nastavi svesno da povećava doze ili zloupotrebljava ovaj medikament, veoma lako dolazi do zavisnosti, kako psihičke tako i fizičke, gde potreba za lekom postaje apsolutna i nakon čega je nemoguće zamisliti dan bez uzimanja novih i uvećanih doza kako bi se umanjili simptomi apstinencijalne krize.

Simptomi razvoja zavisnosti

Mnogi veruju da je bromazepam bezopasan lek usled činjenice da ga toliko veliki broj ljudi koristi, ali ukoliko se usled njegovog uzimanja jave određeni simptomi zavisnosti, to je trenutak kada hitno morate zatražiti lekarsku pomoć. Simptomi mogu biti:

• Uvećana potreba za uzimanjem novih doza leka
• Razvoj tolerancije na lek
• Glavobolja
• Preterano znojenje
• Čest mišićni zamor
• Pojačana anksioznost
• Česta razdražljivost i nemir
• Gubitak kontrole

Razlike između fizičke i psihičke zavisnosti

Ova dva stanja često se međusobno prepliću, što je slučaj i kod zavisnosti koje izazivaju Leksilijum tablete. Fizička zavisnost prepoznaje se po direktnim fizičkim neprijatnim nadražajima bez leka, kao što su bolovi, drhtavica, mučnine, lupanje srca ili konvulzije. S druge strane, psihička zavisnost podrazumeva žudnju za supstancom radi smirivanja nemirnih i crnih misli, gubitak kontrole nad sobom i neuspešne pokušaje da se prestane sa uzimanjem. 

Zajedno, ova dva stanja čine odvikavanje izuzetno komplikovanim, pa je stručna pomoć najčešće neophodna da bi se lečenje zavisnosti od lekova prebrodilo na bezbedan način.

Lečenje zavisnosti od Leksilijuma

Da bi se lečenje zavisnosti koje izaziva Leksilijum sprovelo i svi problemi koji dolaze sa ovim stanjem otklonili, dolazak na bolničko lečenje pod stalnim nadzorom je neophodan korak. U toku odvikavanja, stanje pacijenta se stabilizuje, simptomi nelagode otklanjaju, a stvaraju se i mehanizmi odbrane od recidiva koji osiguravaju dugoročnu trezvenost.

Ovo se najefikasnije radi uz primenu individualnih tretmana i korišćenje modernih medicinskih aparata. Na klinici Vorobjev možete računati na najbolje moguće uslove uz stručnost osoblja koje je u svakom momentu spremno da vam pomogne da započnete novi život bez zavisnosti. Pozovite nas danas i stanite na put svim problemima koji vas sprečavaju da živite bez strahova i bojazni izazvane bolestima zavisnosti.

Kako prepoznati trenutak za pomoć

Bilo da ste tek osetili prve simptome nelagode kod uzimanja leka ili da se već neko vreme borite sa simptomima zavisnosti, prvi korak ka oporavku uvek vodi kroz konsultacije sa lekarima i stručnim medicinskim osobljem. Kod leka Leksilijum dejstvo postaje sve slabije kako osoba dublje tone u zavisnost. Svako čekanje ili odlaganje ovog momenta može doprineti jačanju problema, pogoršanju simptoma ili javljanjem još veće potrebe za lekovima. 

Stoga nemojte čekati. Ukoliko se i sami nalazite u ovoj situaciji ili neko vama blizak razvija problem sa upotrebom lekova, u svakom trenutku nas možete kontaktirati radi ostvarivanja besplatnih konsultacija.

Faze lečenja zavisnosti

Temeljno uklanjanje svih okidača koji vode ka zavisnosti, otklanjanje simptoma nelagode i stvaranje zdravih navika i šablona ponašanja ostvaruje se u toku bolničkog lečenja. Da bi se to postiglo u kratkom roku, odvikavanje je podeljeno na više faza:

• Postavljanje dijagnoze
• Detaljni pregled zdravstvenog stanja
• Postepena detoksikacija organizma
• Otklanjanje simptoma krize
• Psihološka stabilizacija
• Postizanje fizičkog oporavka
• Stvaranje averzije prema zloupotrebi supstanci
• Stvaranje odbrambenih mehanizama od recidiva
• Dodatna podrška sa stalnim kontrolama godinu dana po izlasku sa lečenja

Ako imate problem sa Leksilijumom – obratite se našoj klinici Dr Vorobjev

Uz sveobuhvatan pristup lečenju zavisnosti na klinici Dr Vorobjev, cilj nam je da vam pomognemo da se u najkraćem roku oslobodite želje i potrebe za lekovima, ali i ostvarite stabilnost koja će vam pomoći da nadoknadite sve vreme koje ste izgubili u borbi sa ovim stanjem. Po izlasku sa lečenja, ne samo da ćete ostaviti zloupotrebu ove supstance iza vas, već ćete dobiti šansu i da iznova stvorite život kakav želite da vodite.

Verujemo u vas, jer dobro znamo da je izlečenje uvek moguće. Pozovite nas na brojeve telefona sa naše kontakt stranice za besplatne i poverljive konsultacije sa našim medicinskim savetnicima.

FAQ