Alkoholizam u porodici podjednako utiče na sve članove domaćinstva

Alkoholizam je bolest koja podjednako pogađa sve slojeve društva. Usled lake dostupnosti i niske cene alkoholnih pića, ovaj vid zavisnosti nije lako iskontrolisati. Alkoholičari su neretko i ljudi sa visokim društvenim statusom, roditelji i lideri. Iako uspevaju da sakriju efekte svoje zavisnosti od sveta, najgore prolaze upravo njihovi ukućani.

Osobe koje konzumiraju manje količine alkohola na svakodnevnoj bazi (čašicu rakije nakon ustajanja, u toku ručka i pre spavanja) ne smatraju da imaju problem. Nemaju toliko istaknute promene raspoloženja kao alkoholičari, ne prave ispade i nisu skloni konfliktu, barem sa njihove tačke gledišta.

S druge strane, oni koji uzimaju veće količine pića odjednom, ali to čine u određenim razmacima (jednom nedeljno) misle da takođe nisu alkoholičari. Oni ne piju stalno, alkohol im nije neophodan da bi obavljali svakodnevne funkcije, a povremeno ga konzumiraju kako bi se opustili i uživali.

Situaciju dodatno otežava društvo, gde se nijedno veće slavlje ne može zamisliti bez nazdravljanja. Isto tako, u piću se često traži spas od tuge ili beg od teške svakodnevice. Iz svega ovoga možemo zaključiti da je alkohol deo kulture. Osobe koje ne piju se mogu osećati odbačeno od društva, što je jedan od značajnijih razloga zašto je procenat alkoholizma među mladima toliko veliki.

Alkoholizam takođe izaziva i brojne zdravstvene probleme, kao što su:

• Kardiovaskularne bolesti
• Ciroza jetre
• Psihički poremećaji
• Šećerna bolest
• Oštećenje bubrega

Osobe koje se bore sa zavisnošću od alkohola i dodatnim zdravstvenim problemima nisu u stanju da se staraju o sebi, što onda dovodi do promena porodičnih uloga. Supružnici i deca su tada primorani da na sebe preuzmu dodatne odgovornosti, a to ostavlja posledice na njihovu psihu.

Deca često sebe krive za alkoholizam u porodici

Čak i dok još ne razumeju razgovor između roditelja, deca čuju povišen ton i osećaju povećanu agresiju u domaćinstvu. Ukoliko se ne oseća sigurno, dete će tokom odrastanja razviti određene probleme sa samopuzdanjem i samopoštovanjem. Pod dejstvom alkohola, roditelji će biti skloni ekstremnim promenama raspoloženja, a dete neće znati šta da očekuje u takvom okruženju.

Neretko će sebe kriviti za nedostatak roditeljske ljubavi koju oseća. Vremenom se mogu javiti i određeni kognitivni problemi usled stalnog straha u kom dete živi. Studije su dokazale da deca alkoholičara teže sklapaju prijateljstva sa vršnjacima, kao i to da su skloniji agresivnom ponašanju.

I kada odrastu, teško se oslobađaju osećaja krivice, koja ih u mnogim slučajevima prati kroz ostatak života. Prema statistici, deca alkoholičara su 4 puta sklonija da i sami razviju problem sa pićem kada odrastu.

Porodična terapija za lečenje alkoholizma

Usled alkoholizma, mogu se javiti i brojni finansijski problemi u porodici. Pod dejstvom alkohola, osobe neretko potpuno zanemaruju poslovne obaveze. Takođe, obično su skloni i preteranom trošenju novca, gde tek nakon trežnjenja shvataju šta su uradili. Ukoliko se ovo stanje ubrzo ne promeni, može doći i do gubitka posla, što stavlja sve članove porodice u još težu situaciju.

Supružnici se tada međusobno okrivljuju, a svoje frustracije sve češće iskazuju na najbližima. Alkoholičari osećaju stalnu napetost i pritisak da se promene što pre. Nažalost, pošto nisu spremni ni voljni da to učine, kreću da lažu i skrivaju svoje radnje, a drugima zameraju što su stavljeni u tu poziciju. Svađe često rezultiraju nasiljem u porodici i bračnim neverstvima, a tada se uvećavaju šanse za razvodom i uništenjem porodice.

Bez obzira na tip terapije za lečenje alkoholizma, porodica uvek igra značajnu ulogu u procesu oporavka. Da bi se šanse za izlečenje uvećale, svi članovi domaćinstva trebalo bi da prođu određenu obuku i koriguju svoj način ponašanja. Bračni partneri i deca moraju da pronađu način da prevaziđu sva negativna osećanja koja ih muče iz prošlosti i okrenu se novom životu.

Članovi porodice ne smeju zamerati bivšem alkoholičaru. Umesto toga, oni moraju biti spremni da iznova pruže podršku, na taj način jačajući porodičnu zajednicu. Zameranje bivšem alkoholičaru nikada nije rešenje i samo može izazvati neželjene efekte.

Edukacija je ključni element porodične terapije za lečenje alkoholizma. Svi članovi domaćinstva snose deo odgovornosti i stoga moraju da nauče koja je njihova uloga u izlečenju. Samo uz zdravo okruženje, potpuni oporavak je moguć.

Terapija takođe demonstrira kako adekvatno reagovati u slučaju recidiva. Optuživanje i podsećanje na prošlost su prirodne ljudske reakcije, ali ih treba izbegavati po svaku cenu. Stalne kontrole su neophodne, kako bi se situacija držala pod kontrolom i osigurali stabilni rezultati.